Novo istraživanje pokazalo je koji su najčistiji gradovi sveta. Broj 1 je… Kalgari! Slede Adelejd u Australiji, Honolulu, Mineapolis i japanski Kobe.
Istraživanje je sprovela konsultantska firma Mercer Global na osnovu pet faktora higijene: dostupnosti i pitkosti vode, uklanjanju đubreta, kvaliteta kanalizacionog sistema, zagađenosti vazduha i saobraćajnih gužvi. Zanimljivo je da otpaci na ulicama, koji se obično smatraju pokazateljem čistoće nekog grada uopšte nisu uzeti u obzir.
Ipak, Kalgari važi i za jedan od gradova koji veoma vodi računa o čistoći ulica. Tu se naplaćuju “paprene” kazne od po hiljadu dolara za bacanje opuška ili papirića kroz prozor automobila, ali je na Mercerovu listu dospeo zbog toga što mnogo ulaže u ekologiju.
Tako se organizacija Green Calgary bavi promovisanjem “zelenijeg” načina života stanovnika i nudi savete o tome kako da se smanji količina otpada na deponijama.
Iako se ne nalazi na Mercer listi, Singapur svakako zaslužuje visoku poziciju. U ovom gradu se bacanje otpadaka na trotoar kažnjava sa 750 dolara za prvi prestup, a “ponavljači” moraju da izdvoje i do 3.700 dolara. U slučaju da neko po treći put bude kažnjen zbog bacanja đubreta na nepredviđena mesta, može biti osuđen da kroz grad nosi tablu na kojoj piše “Ja sam bacač smeća”.
Singapur takođe kažnjava i za bacanje žvakaće gume na bilo koje drugo mesto sem korpe za otpatke, uriniranje u liftovima i nepovlačenje vode u javnim toaletima. Gradom redovno patroliraju policajci, koji brinu da se zakon zaista i sprovodi.
Kigali, prestonica Ruande, zaslužuje da se nađe na listi uprkos tome što nema tako stroge zakone. Naime, taj grad uspeva da održi besprekoran red zahvaljujući principu “umugande”. Ta reč ima mnogo značenja, između ostalog, “zajednica” i “plaćanje”, a datira iz vremena kada je Ruanda bila deo belgijske afričke kolonije.
U 19. veku posetioci Kigalija beležili su da se od stanovnika traži da barem dva dana nedeljno obavljaju poslove koji su korisni za zajednicu, a pravilo “umuganda” podsticano je kao vid građanske odgovornosti.
Godinama pre genocida iz 1994, predsednik Žuvenal Habijarimana isticao je to pravilo kao stvarni identitet stanovnika Ruande. “Umuganda” je na snazi i danas.
Da finansijska moć nije ključna za održavanje čistoće gradskih ulica, dokaz su Dar es Salam u Tanzaniji, pa i Dominikanska Republika i Portoriko, čiji stanovnici redovno učestvuju u godišnjem čišćenju priobalja. (Guardian / B92)
