Ukus hrane je isti i u avionu i na čvrstom tlu, ali naša percepcija je nešto sasvim drugo.
Američki naučnici otkrili su da ukus hrane zavisi i od okruženja u kom se nalazimo dok jedemo.
– Zanimljivo je da se ovo naročito odnosi na sladak i “umami” ukus. Kada letimo avionom, sladak ukus postaje slabiji, a “umami” značajno dobija na jačini – navodi Robin Dando, profesor s Kornel univerziteta.
Termin umami koristi se za poseban ukus koji nije svrstan u našu tradicionalnu kategorizaciju. Odnosi se na osećaj ukusne potpunosti i užitka pri jelu, a vezuje se za aminokiseline zvane glutamati u namirnicama poput soka paradajza.
U istraživanju u kom je učestvovalo 48 osoba, ispitanicima je dat zadatak da odrede jačinu ukusa namirnica u različitim okruženjima, uključujući i ono koje simulira putničku kabinu aviona.
Rezultati istraživanja pokazali su da volonteri nisu primetili nikakvu razliku u vezi sa intenzitetom gorkog, slanog ili kiselog ukusa namirnica, dok su pojedini učesnici prilikom simulacije atmosfere u avionu okarakterisali “umami” ukus kao snažniji.
Brojni ostali faktori, poput različitih čulnih, vizualnih ili zvučnih nadražaja, takođe nisu prouzrokovali nikakve promene u čulu ukusa ispitanika, osim kada je u pitanju slatka hrana.
Naime, u unutrašnjosti aviona buka dostiže jačinu od 85 decibela, a vibracije i promena pritiska menjaju naše čulo ukusa. Istraživački tim smatra da ovaj efekat uzrokuje nadražaj horde timpani, ogranka facijalnog nerva koji od jezika kroz srednje uvo prolazi do mozga, a prenosi informacije u vezi sa ukusom hrane. Jaka buka učinila je zato namirnice bogate šećerom znatno manje slatkim i ukusnim nego u ostalim uslovima.
Istraživanje je objavljeno u časopisu “The Journal of Experimental Psychology: Human Perception and performance”. (B92)
