Drevni grad Sebastija jedno je od najvećih arheoloških nalazišta u Svetoj zemlji, a slovjevi istorije sežu gotovo 3.000 godina u prošlost. Danas, grad biblijskih kraljeva, rimskih osvajača, krstaša i otomanskih vladara “krase” korov, đubre i grafiti.
Uhvaćen između sukobljenih jurisdikcija Izraela i Palestinske uprave, grad su u protekle dve decenije zapustile obe strane. Osim propadanja, lopovi i neovlašćeni istraživači pokupili su neprocenjive artefakte.
“Možete da naučite istoriju celog regiona ovde jer su sve sile koje su ovde bile, sve sile koje su prošle ovom oblašću od Egipćana”, rekla je AP-u Karla Beneli, istoričarka umetnosti koja radi na projektima delimične restauracije nalazišta zahvaljujući finansijskoj podršci italijanske vlade.
“Sa te tačke gledišta, ovo nalazište je veoma važno”.
Ali, kaže ona, nalazištu je najpotrebnije osnovno održavanje, zaštita i sređivanje.
“Niko to ovde ne radi. Sebastija na taj način neće potrajati”, kaže Beneli.
Veličina drevne Sebastije, na severu Zapadne obale u blizini Nablusa, ostaje vidljiva. Bila je glavni grad biblijskog kraljevstva Izraela pod imenom Samarija u 8. i 9. veku pre nove ere. Aleksandar Veliki, kraj Irod i srednjevekovni vladari ostavili su svoj trag. Prema tradiciji, u gradu je sahranjen Jovan Krstitelj i poštuju ga i hrišćani i muslimani.
Ostaci grada prostiru se od današnjeg palestinskog sela Sebastija i duž obližnjeg brda do mesta gde je nekada stajala Samarija. U gradu su i dalje vidljivi krstaška katedrala, drevni rimski forum, zasvođene ulice, hram posvećen Avgustu i ostaci palate Omrija, vladara Izraelskog kraljevstva iz 9. veka.
Upravo tu i leži problem. Većina ruševina je u oblasti pod izraelskom kontrolom. Deo je pod kontrolom palestinskih vlasti jer se mirovnim sporazumom iz 1990-ih kojim je Zapadna obala podeljena i kontrola nad ovim arheološkim nalazištem deli.
Situacija se pogoršala sa palestinskim ustankom krajem 2000. Iako su borbe završene, briga o nalazištu pala je na još niže grane iz straha za bezbednost. Izraelska vojska sada koordiniše posete izraelskih građana gradu.
Izraelska civilna administracija – vojno telo koje nadgleda civilne poslove u oblastima izraelske kontrole na Zapadnoj obali – tvrdi da izraelske vlasti sprovode radove na konzervaciji i razvoju od 1990-ih ali da su oni sata zaustavljeni “zbog promene u bezbednosnoj situaciji”.
Tehnički, deo arheološke zone na brdu, kontroliše izraelska Uprava za očuvanje prirode i parkova. Pa ipak, na nalazištu gotovo da nema znakova da je on pod izraelskom upravom, osoblja gotovo da nema, ograda ne postoji. Delovi pod palestinskom kontrolom, u blizini sela i podnožju brda, takođe su zanemareni.
“Arheološko nalazište Sebastija napušteno je i bez kontrole od 2000. To je 13 godina”, kaže Osama Hamdan, palestinski arhitekta koji je sa Benelijevom koordinisao restauraciju zgrada iz doba krstaša.
“U tom periodu Sebastija je naročito patila zbog nezakonitih iskopavanja. Mnogo kulturnog nasleđa uništeno je tada”, rekao je on i dodao da su bez traga nestale brojne statue, vaze, novčići i radovi u staklu.
Korov cveta između ruševina, štrči iz drevnih skulptura. Plastične boce i ostaci hrane pobacani su po stepeništu koje vodi do katedrale i džamije gde je grobnica Jovana Krstitelja. Lepo ukrašene rimske grobnice u centru sela uništene su i napuštene.
U vizantijskoj crkvi posvećenoj Krstitelju, koja se nalazi u delu koji kontroliše Izrael, grafiti podrške Hamasu ruže stubove. Na ulazu u crkvu na arapskom je napisano “Nema boga do Alaha”.
Hamadan Taha, pomoćnik zamenika ministra zadužen za antikvitete u Palestinskoj upravi priznaje da je krađa “veliki problem” i kaže da se Palestinci trude da se izbore sa njom.
Sebastija “ima veliki turistički potencijal”, rekao je Taha.
Uz pomoć međunarodnih donatora, palestinsko ministarstvo turizma i antikviteta izgradilo je “interpretacijski centar” u blizini rimskog foruma u podnožju brda koji je, prema rečima Tahe, usluživati posetioce. Očekuje se da će centar biti otvoren narednih meseci.
Izraelske vlasti takođe tvrde da pokušavaju da koordinišu rad sa Palestincima na lokalitetu dok Taha kaže da to nije istina.
Početkom 20. veka dva velika arheološka projekta sprovedena su u Sebastiji u vreme kada su mesto kontrolisale otomanske i kasnije britanske vlasti. Manja istraživanja sprovedena su 1960-ih uz pomoć vlasti Jordana kada je nalazište bilo pod jordanskom upravom.
“Ovo je prelepo, fantastično mesto. I pejzaž je neverovatan”, rekao je Aksel Vernhod, švedski diplomata koji je peti put obišao nalazište sa grupom stranih turista i uz pratnju Benelijeve. Grupa je obišla arheološke ostatke i zastajala povremeno da se divi pogledu na dolinu sa zasadima maslina i voća.
Hafez Kaje, vlasnik lokalnog restorana i radnje, kaže da je u poslednje tri godine, posle teške decenije, posao počeo da se razvija. “Polako, polako se vraćaju. Od 2010. do danas grupe nam ponovo dolaze i nadamo se da će dolaziti kao i ranije”. (B92)
