Nole, opanci, Džems Bond i magarci, trenutno su najveći adut srpskog turizma! Današnje goste je gotovo nemoguće privući klasičnim turizmom koji podrazumeva hotel, restoran i muzej.
Nigde u svetu više se ne putuje zbog toga, pa čak ni u poznate turističke centre. Šansa su zanimljivosti, originalnost i kreativnost, ali i “mračni” turizam.
Srbija tako praktično nudi sve, a mnoge ture, iako su kontroverzne, nalaze kupca. Pored svetski poznatog “Puta Radovana Karadžića”, džipijade po valjevskim planinama “Pronađite Mladića” i vikenda sa vampirom Savom Savanovićem, veliko interesovanje (ali retku realizaciju) izazivaju ture “Uspenje i sunovrat Slobodana Miloševića” kao i nema tura “Najpoznatija smaknuća beogradskog podzemlja”. Trenutno, srpski turizam zarađuje na Noletu, Kusturici, Tesli, Titu, Bregoviću i dinastiji Karađorđević.
– Ukoliko destinacija osmisli što više tura i ima što zanimljiviju ponudu, turisti će biti zadovoljniji – kaže dr Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije. – Mi moramo da se oslobodimo predrasuda i da u turizam uključimo sve što donosi novac, a što nije protivzakonito. U Nemačkoj je hit tura “Treći rajh”, a u Francuskoj “Putevima Marije Antoanete”, koja se završava na giljotini. Ture su interesantne i privlačne. Bez zanimljivosti turizam nema šanse kod nas, jer mi nemamo more, a banje još ne nude uslugu kakve imaju zemlje u okolini.
Među zanimljivim oblicima turizma nalazi se i “dark turizam” koji i u Srbiji tek treba da nađe svoje mesto, a začetnik je Novo groblje, na kojem pripremaju turističke ture. Genov kaže da je kao član komisije za kategorizaciju privatnog smeštaja kod Novog groblja registrovao objekat.
– Vlasniku sam otvoreno rekao da ja tu nikada nikada ne bih spavao – kaže Genov.
– Domaćin mi je odgovorio da tu upravo dolaze turisti iz dijaspore koji žele da spavaju blizu svojih rođaka! Dark turizam je dobar za turizam, a to svedoče mnogobrojni hoteli u kojima se umesto u krevetima spava u sanducima ili hoteli koji su nekada bili zatvori.
Srbija ne može da očekuje veliki broj “običnih turista” koji bi u našoj zemlji proveli odmor, ali može da se nada “povratnicima” koji bi se zbog noviteta vratili. Još veći novac zarađuje se u grani gde se pripremaju ture za grupe poslovnih ljudi u kojima oni dožive nešto posebno. – Ne tenderima koje organizuju velike kompanije nikada ne pobeđuju klasične ponude – kaže Tanja Bogdanov iz “Vekol DMC”.
– Razgledanje grada sa vodičem ne zanima 200 ruskih biznismena. Da bismo ih privukli, obukli smo vodiča u nošnju, a on ih je odveo u Tašmajdanski park na piknik i iz pastirske prtenjače podelio pogaču, slaninu i čokanjče. Za nemačke biznismene smo sedam dana osmišljavali turu “Balkanski špijun”! Ali, fora Duško Popov, odnosno Džems Bond, pobedila je Monte Karlo i Rim!
I ne samo triler, firme su plaćale da njihovi najbolji menadžeri igraju novozelandski haka ples na Zemunskom keju, da kupaju magarice, bacaju kamen s ramena, puše sa Titom u “Plavom vozu”, grade dečja igrališta po Šumadiji, traže ćevapčiće po Beogradu, da se oblače kao pioniri, slušaju Lepog Miću kako uz harmoniku peva “Za Beograd”!
Srbija nudi triatlon: iting (spremaju srpska jela), plejing (igraju čobanske igre) i densing (nauče kolo) – objašnjava Bogdanov.
– Strancima se dopada Srbija zato što je drugačija i kada njihovi šefovi vide dvesta menadžera kako do autobusa skaču uz “Igrale se delije”, shvate da se nikada tako ne bi proveli u Dubrovniku, pa sto puta da ima more! (Novosti)
