Tajland je čuven po plažama i turizmu, ali neki zapadni posetioci imaju drugačije planove i kada dodju u tu zemlju odluče da obuku budističku odoru i da se zamonaše.
I dok se većina zapadnih posetilaca vraća sa Tajlanda sa osećanjem da su iskusili “parče raja”, strani monasi koji su ostali nadaju se da će dostići novi nivo prosvetljenja.
Više stotina došljaka iz Evrope, SAD ili Australije zamonašilo se proteklih decenija u budističkim hramovima, premda nisu svi ostali monasi do kraja života, prenosi AFP.
“Na taj način ostavljate iza sebe probleme i patnje koji su sastavni deo svetovnog života”, kaže Pra Asoko, budistički monah iz Švajcarske. I monaški život nosi teškoće i odricanja, ali to su stvari koje prihvatate samom odlukom da se zamonašite, objašnjava on.
Jedan od njegovih učitelja je američki monah Luang Poh Sumedo koji je obukao monašku odoru pre 46 godina i danas je jedan od najpoštovanijih stranih monaha na Tajlandu. Budizam mu, kaže, odgovoara zbog pragmatizma i činjenice da nije usredsređen na nekog boga.
“U budizmu ina nečeg privlačnog za um zapadnog čoveka, jer ta religija nema teistički pristup, ne zahteva da verujete u neke stvari”, kaže on.
Ipak prelaz na disciplinovani monaški život nije lak. Ima mnogo pravila uključujući seksualnu apstinenciju i izolovanost od šireg sveta.
Pra Ašal, Australijanac koji se zamonašio pre 35 godina kaže da je oko polovina stranih monaha koje je poznavao odustala.
“Ipak, nijedan od njih nije zažalio što je pokušao, a svaki je otišao sa poverenjem u budističko učenje i zahvalnošću prema zajednici”, ukazuje on: “Svima je bilo drago što su pokušali, a obično su odlazili zato što su mislili da je to ipak preteško za njih”. (B92)
