Budimpešta je najveći banjski grad. Postoji 15 javnih termalnih kupališta u Budimu i Pešti, i na Margit Sigetu između njih, ne računajući brojne privatne i hotelske spa-centre…
Kada jedna zemlja odavno nema more, a godinama pošto se ono “povuklo” njome vlada admiral bez flote, uz to ima brojne medalje u vaterpolu, valjda je i prirodno da u njoj gotovo da postoji nekakav kult plivanja i kupanja, zarad rekreacije i zabave.
Reč je o Mađarskoj, zemlji sa dvomilionskom prestonicom na Dunavu – Budimpeštom – ujedno i najvećim banjskim gradom na svetu. Nijedna druga prestonica nema toliko izvora termalne vode – čak 118, a temperatura u njima je između 21 i 78 stepeni Celzijusa.
U današnje vreme, postoji 15 javnih termalnih kupališta u Budimu i Pešti, i na Margit Sigetu (ostrvo) između njih, ne računajući brojne privatne i hotelske spa-centre. Neka od njih su napravljena u parkovima, okružena zelenilom i namenjena odmoru uz sunčanje, bavljenje sportom, ili, jednostavno, kontemplaciji. Druga imaju specijalne bazene za decu, s različitim propratnim efektima. A banja Rudaš, nastala u 16. veku, poprište je ludih žurki petkom i subotom uveče.
Turistima je verovatno najpoznatije kupalište hotela “Gelert”, smeštenog uz Dunav na budimskoj obali, izgrađenog u stilu secesije i otvorenog, eto ironije, 1918. godine, iste one kada je Mikloš Horti predavao “caresko-kraljevske” luke i bojne brodove tek ujedinjenim Južnim Slovenima. Već 1927. tu je postojao bazen sa veštačkim talasima. Do danas je sve temeljno obnovljeno i služi na ponos ionako velelepnom gradu.
Prvom linijom drugog najstarijeg metroa na svetu (iz 1896. godine) stiže se do banje Sečenji, jedne od najvećih u Evropi. Monumentalnost je njeno istinsko odličje. To je prva termalna banja u Pešti, a podignuta je 1913. u gradskom parku, posle dubinskog traganja za toplom vodom. Njena blagotvorna tečnost je posebno bogata kalcijumom i magnezijumom.
Iako bez mora, Mađari imaju Balaton, najveće jezero u centralnoj Evropi, površine gotovo 600 kvadratnih kilometara. To je posebno turističko mesto gde su se, dok je zemlja bila podeljena, susretali prijatelji i rođaci iz dve Nemačke. Nemci ovde i dalje masovno dolaze ali i ne samo oni. Kome jezerska voda nije dovoljna, i kraj Balatona može da se okupa u nekoj banji, recimo u onoj po imenu Heviz, u prekrasnom ambijentu, gde je temperatura vode 25 stepeni zimi i 33 stepena leti.
Na jugu Mađarske, topli izvori postali su mamac i za posetioce iz Srbije, jer u Segedinu postoji pokriveni akvapark, namenjen odmoru.
Naše severne komšije se ne libe da priznaju da kulturu kupanja duguju – Turcima, svojim okupatorima iz 16. veka. Iz poraza u bici na Mohaču izniklo je, iz dubina panonske zemlje, jedno od znamenja moderne Mađarske. (Novosti)
