Meghalayaje je država na severoistoku Indije. Ime znači “prebivalište oblaka” i ovde u jednom od najvlažnijih mesta na Zemlji, mostovi se ne grade, oni se uzgajaju.
Pleme Kasi već vekovima upravlja korenjem i lozom lokalnog drveta (Ficus Elastica) i gaje mostove tako što korenje pružaju vodoravno preko reka i potoka stvarajući čvrstu konstrukciju. Kada korenje i loza dođu na suprotnu stranu, omogući im se da i tu puste koren i vremenom se stvori snažan živi most. Nekima je potrebno 10 do 15 godina da postanu potpuno funkcionalni a kada dostignu punu snagu, procenjuje da mogu da traju od 500 do 600 godina, što je mnogo duže od zidanih mostova. S obzirom na veliki stepen vlažnosti tla, ovde bi običan drveni most brzo istrulio.
Ova oblast je jedno od najvlažnijih mesta na svetu sa mnogo nabujalih reka i potoka, pa pravljenje ovih mostova ima neprocenjivu važnost za meštane.
Na površini mosta se postavlja granje i kamenje da bi se lakše prelazilo na drugu stranu. Neki od mostova su dugački i više od 300 metara i mogu da izdrže težinu i 50 ljudi. (Anja Tolić, Furaj)
