Za veliku većinu putnika konzumiranje raznolike i egzotične hrane na putovanjima je zapravo najbolji deo putovanja. Ipak, neke stvari bi trebalo uzeti s oprezom, posebno ako putujete u zemlje koje nisu poznate po visokom stepenu higijene, te postoji veliki rizik da pokupite neki virus ili bakteriju. Koliki god gurmani bili, treba da pripazite šta stavljate u usta kada putuje svetom.
Kako bismo smanjili rizik od bolesti, posebno ako je destinacija poznata kao zemlja u kojoj postoji veća mogućnost da je hrana ili voda kontaminirana nekim virusom, parazitom ili bakterijom, bitno je da znate neke osnovne stvari. U nastavku sledi nekoliko najbitnijih saveta koji vam mogu pomoći da putujete pametno te da se vaš željeni odmor, zbog zaražene hrane, ne pretvori u potpunu katastrofu.
Voda iz slavine
Zaražena voda jedna je od najčešćih uzroka bolesti širom sveta. Klice koje izazivaju diareju, rotaviruse, koleru i niz drugih bolesti dolaze upravo kroz hranu i vodu zagađenu ljudskim ili životinjskim izmetom. Šta da uradite? Informišite se unapred o destinaciji u koju putujete, proverite da li lokalno stanoviništvo koristi flaširanu vodu ili vodu iz vodovoda za piće. Ako imalo sumnjate u njenu čistoću, pijte isključivo flaširanu vodu i sokove, a izbegavajte i pranje zuba s vodom iz slavine.
Led
Slično kao i s vodom iz slavine, neke bakterije mogu da prežive i u ledenom obliku. U zemljama gde je kvalitet vode pod zankom pitanja led konzumirajte samo ako je napravljen od flaširane ili prokuvane vode. Ukoliko ne možete da proverite od čega je napravljen led, bolje je da ga preskočite. Ako vam se pije hladno piće, uzmite sok ili pivo u flaši ili limenci iz frižidera.
Sumnjiva hrana
Ako ste ljubitelj brze hrane, trebali biste dobro da procenite koji lokal je siguran za konzumaciju, a koji ne. Hrana koja padne i na sekundu na pod ili je izložena nečistoćama sa ruku zaposlenih može biti kontaminirana na bezbroj načina. Pre nego što odlučite nešto da kupite osmotrite radne površine, enterijer i zaposlene na koji način barataju sa hranom, nose li higijenske rukavice, čistoću pribora i ostalo.
Hrana i pranje ruku
Pranje ruku jedan je od najsigurnijih načina sprečavanja širenja bolesti, ali u mnogim zemljama proces pranja ruku pre nego što se dira hrana nije praksa. Iako sve više zemlja uvodi svest o tome kao o nečemu obaveznom, treba da prođe još mnogo vremena da se ona potpuno i usvoji. Potražite restoran u kom kuvari i konobari imaju čiste ruke. Ako o njihovoj higijeni ne možete da zaključite samo iz pogleda, pronađite ostale znakove koji idu u prilog tome – od sapuna u tolaletu, čiste odeće pa sve do njihovog ponašanja – ako neko briše nos i posle ne opere ruke, znate šta morate da uradite. I ne zaboravite da perete sopstvene ruke!
Volite toplo jelo?
Sveže pripremljeno i kuvano jelo nije “prijatelj” bakterija, i to je ono što biste trebali da tražite od svog obroka. Nađite objekat za koji vam se čini da je u redu, naručite topli obrok i provjrite jeste li ga zaista dobili u obliku kakav ste tražili ili je samo podgrejan.
Stajanje hrane na suncu
Kontrolisanje temperature ključan je faktor sigurnosti hrane koju konzumirate. Obično kuvana hrana (ako nije namenjena čuvanju u frižideru) ima rok trajanja dva sata za sigurnu konzumaciju, i ta vrednost pada ako je temperatura prostora u kojem stoji previsoka. To se posebno odnosi na hranu koja stoji na suncu, recimo na raznim štandovima. Klonite se takve hrane ostavljene da stoji na suncu jer je ona leglo bakterija.
Sirova hrana
Voće i povrće su zdrave namirnice za konzumaciju, sli ne u zemljama gde je voda iz slavine kontaminirana. U tom slučaju bolje ih je izbegavati. Na mestima gde voda nije sigurna držite se pravila – oguliti i kuvati! Izbegavajte salate i sirovo voće i povrće. (Dnevnik)
