Kažu da proleće decenijama nije ovoliko kasnilo u Švajcarskoj, ali i u mnogim drugim delovima Evrope…
Cirih se, bez imalo sete, 15. aprila, prvog zaista sunčanog dana u ovoj godini, i zvanično oprostio od prethodne zime tradicionalnom manifestacijom “Zvona u šest” (Sechstelauten), koja se u gradu na jezeru održava bezmalo punih pet vekova.
Centralni deo manifestacije predstavlja spaljivanje ogromnog Sneška Belića koji, svake godine u ponedeljak koji pada polovinom aprila, dominira panoramom Belvija, jednog od centralnih gradskih trgova. Belvi se ovom prilikom zatvara za saobraćaj pružajući gostoprimstvo stotinama predstavnika švajcarskih kantona koji ga pretvaraju u srednjovekovnu arenu okićenu šarenolikim kostimima što oživljavaju neka davno prohujala vremena. Raskošne kočije, rasni konji i vitezovi, orkestri i ljupke devojke u tradicionalnim kostimima što asociraju na Alpe i milka čokoladu, atrakcija su koja golica maštu moderne Švajcarske različitih jezika, boja i mirisa. Uniformisana mladost u džinsu će čitavu sliku posmatrati kao igru lutaka iz vremena koje se, za njih, nikada nije dogodilo.
Desetak metara visoka lomača na čijem se vrhu nalazi Sneško Belić pali se tačno u šest po podne. Po vremenu koje protekne od paljenja do pada glave Sneška Belića, prognozira se kvalitet nastupajućeg leta. Sudeći po tome, naredno leto će, kako običaj nalaže da se veruje, biti „nikakvo“. Ovdašnje televizije imaju racionalno objašnjenje za činjenicu da je ovogodišnjem snežnom čoveku glava pala tek posle 35 minuta i 10 sekundi: drva su bila mokra. Za utehu Švajcarcima ostaje činjenica da se „prognoze“ snežnog čoveka ponekad ne ostvaruju…
Sneška Belića koji se spaljuje, već 48 godina, od specijalnog materijala pravi isti čovek. Puni ga vatrometom koji se aktivira kada plamen dosegne samu figuru. Trenutak kada glava, uz gromoglasnu pucnjavu, nestane u plamenu i padne, zapravo je trenutak kada se vreme prestaje meriti i kada se konji koji jure oko snežnog čoveka “isterujući zimu”, zaustavljaju.
Manifestacija ima i svoju himnu koju je nepoznati autor komponovao pre nekoliko vekova. Švajcarci kažu da je postala popularna širom Evrope i da se u Rusiji koristi kao koračnica tokom mnogih značajnih vojnih ceremonija.
Za preduzimljive Cirižane “Sechstelauten” je prilika i da se nešto zaradi. Deo trga pretvoren je u improvizovanu tržnicu sa šankovima, pokretnim kioscima, prodavnicama hrane i pića. U skladu sa specijalnom prilikom i cene su ovde sasvim specijalne: đevrek i flašicu vode platio sam hiljadu dinara. Svako poređenje sa cenama istih proizvoda u Beogradu bilo bi deprimirujuće. (Goran Kastratović, Danas)
