Grad je imao dobru kanalizacionu mrežu i pitku vodu, bogati su imali vodu u kućama, a plebsjavne fontane, postojala su i privatna i javna kupatila, za muškarce i žene, teretane, vrtovi u kojima se radila gimnastika, pozorišta.

Tog 29. avgusta 79. godine naše ere, oko 12 časova, Vezuv, za koji se verovalo da je obična planina, proradio je uz strahovit prasak.

Otvorio se “čep” stvrdnute lave kojim je bio začepljen krater vulkana, a erupcija tog užarenog ognja bila je toliko silovita da je u radijusu od 70 km spržila i skamenila maltene sve.

U tom momentu u gradu Pompeji živelo je oko 20.000 ljudi. Većina je nestala pod zgarištima i naslagama pepela. Antički grad Pompeji tako je izbrisan sa lica zemlje i sa geografskih mapa punih 1600. godina. Bio je potpuno zaboravljen, nije ga bilo ni u zapisima, a otkriven je sasvim slučajno, krajem 16. veka, prilikom iskopavanja kanala.

Pompeji su danas arheološko blago koje je “kreirao” vulkan Vezuv, poznat koliko i grad koji je sahranio i koji je doživeo jednu od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva.

U blizini Napulja i morske obale, u provinciji Kampanija, na omanjoj visoravni, 30 metara iznad visine mora, krajem 7. i početkom 6. veka pre Hrista počela je gradnja naseobine, poznate kao grad Pompeji. U gradu su tada živeli Etrurci, domaće stanovništvo, i Grci, koji su razvili gradski život.

Od 80. godine p.n.e. Pompeji postaju rimska kolonija i od tada doživljavaju preporod i postaju bogati grad u kome se grade za ono vreme luksuzne građevine, i javne i privatne, raste trgovina, izvozi se vino Kampanije. Još lepši i moćniji grad je bio u vreme vladavine Oktavijana Avgusta, a njegov procvat nastavljen je i u vreme Tiberija (od 14-37 naše ere).

Jedan snažan zemljotres tek je protunjao gradom, tek što je završena njegova rekonstrukcija, a onda se posle 17 godina, 24 avgusta 79. godine p.n.e. probudio Vezuv. Pod pepelom, lavom i otrovani ogromnim količinama gasa zatrpan je veliki deo stanovništva i veliki deo grada. I ne pretpostavljajući da je Vezuv vulkan, stanovništvo nije bežalo odmah, ljudi nisu shvatali da će vatrene reke stići do njih. Eksplozija je izbacila vulkansku lavu, ogromnu količinu kamenja i pepela koji se stvrdnuo pod kišom i vlagom i koji je zatrpao sve u radijusu od oko 70 km. Grad je bio zatrpan i sahranjen na oko 20 do 30 metara ispod zemlje, a najveći deo stanovništva ugušio se usled ogromnih količina gasa.

Posle prvog otkrića u 16. veku koje se pripisuje arhitekti Fontani, prošlo je još 150 godina i 1748. godine za vreme vladavine burbonskog kralja Karla Napuljskog započeto je veliko istraživanje.

Tada su na svetlost dana izašle prelepe statue, islikani zidovi izuzetno lepi mozaici na podovima i saznanje da ispod zemlje postoji čitav jedan grad. Od tada iskopavanje i restauriranje postaju državni posao.

U Pompejima zatrpana tela pohranjena su u Muzeju u Napulju, a nekoliko je izloženo i u samim Pompejima. Ostala su onakva kakva su bila u vreme stradanja jer je pepeo bio izuzetan konzervator, a da bi opstala posle iskopavanja šupljine koje tada nije ispunio pepeo ispunjene su tečnim gipsom. Kada se osušio gips je konzervirao preostale kosti, vidljivi su zubi, lobanje…

Nađena su i tela u zagrljaju i tako su konzervirana. Iako nema tačnih podataka koliko je stanovnika bilo u Pompejima kada je eksplodirao Vezuv, pretpostavlja se da ih je bilo oko 20.000, nađeno je preko 1.000 tela, a smatra se da je ostalo stanovništvo uspelo da pobegne.

Od 18. veka do danas radovi su praktično neprekidni, od 66 hektara, na koliko se prostiru Pompeji, iskopano je 45 hektara grada koji predstavlja ogromno arheološko blago sa izuzetno značajnim arhitektonskim objektima, skulpturama, slikama, mozaicima. Ali nažalost, Pompeji,

grad pod zaštitom Uneska, počeo je da se urušava, jer vremenske nepogode, kiše, blizina mora, vlaga, nezaštićeni zidovi i krovovi, neregulisane podzemne vode, počeli su ozbiljno da ugrožavaju opstajanje ove arheološke lepote.

Stoga je urgentno realizovan veliki projekat spasavanja Pompeja i 6. februara ove godine započeti su radovi na više mesta. I sve vreme rekonstrukcije, čija će prva faza biti gotova 2015. godine, publika može da posećuje grad. Rekonstrukcija će i posle tog perioda biti nastavljena jer godišnji prihod od ulaznica iznosi oko 20 miliona evra, iako škole, mlađi od 18 godina ili stara lica imaju besplatan ulaz, ali 10 od 20 miliona ide direktno za zaštitu Pompeja. Ovaj jedinstveni grad na otvorenom godišnje poseti oko devet miliona turista.

Ako želite da posetite ovaj čudesni grad, nemoguće je to postići u jednom danu, jer ima 89 objekata koji se mogu posetiti, a potrebno je i prepešačiti toliko hektare i preći tolike ulice, zaviriti u njegove delove. Zato vam predlažemo neka, po nama, posebna mesta, što ne znači da su druga manjeg značaja, jer je to uvek pitanje ličnog izbora.

Čim se zakorači u Pompeje, postaje jasno da je to bio veoma moderan i veliki grad, sa osam gradskih kapija, pet termalnih objekata, ulice su ostale popločane kakve su i bile, grad je imao dobru kanalizacionu mrežu, pitku vodu, bogati su imali vodu u kućama, a plebs javne fontane, ukrašene skulpturama.

Zidove su krasile freske, postojala su i privatna i javna kupatila, za muškarce i žene, teretane, vrtovi u kojima se radila gimnastika, pozorišta sa sedištima od klesanog kamena, delimično i pokrivena. Nađen je veliki broj predmeta od keramike, nađene su čak i četkice kojima su slikani zidovi, nakit, što na telima, što u rukama u nameri da se beži. Nađeni su i hirurški instrumenti, identični današnjim, od najčistijeg bakra, sa drškama od bronze, a njihovi oblici svedoče o savremenoj hirurgiji i o medicini koja je bila mešavina narodne i naučne.

Terme (topla banja) Suburbante izgrađena između 1. veka pre i 1. veka nove ere, u prizemlju je banjski ambijent sa dekorisanim zidovima, među njima topli bazen pokriven, mali bazen sa hladnom vodom takođe sa islikanim zidovima, jedan vodopad iz veštački napravljene pećine ukrašene mozaikom koji predstavlja boga Marsa sa krilatim dečacima, sa svlačionicama za muškarce i žene i sve islikano erotskim scenama. Venerin hram nadomak mora i reke Sarno sagrađen je u čast rimskog osvajanja, ostao je i stub na podijumu od vulkanske stene, pretpostavlja se da je to svetilište bilo scenografski spektakularno i najraskošnije je među religijskim objektima.

Apolonov hram zajedno sa Dorskim hramom najstariji je u Pompejima (iz 575–550 pre Hrista), Bazilika je predstavljala mesto gde su sedele sudije i pretvorena je u zgradu administracije, pravosuđa i ekonomije. Fascinira Forum iz 2. veka pre Hrista, glavni trg grada, na kome su se održavale svetkovine i slavlja imperatorske kuće, sa podijumom za oratore, i od njega su vodile glavne ulice. Maćelum, glavna pijaca grada, takođe iz 2. veka p.n.e. bila je zgrada sa raznim dućanima gde se prodavalo meso, riba i sve što je bilo potrebno u dobroj kuhinji i, kao i druge građevine, bila je oslikana. Žitnica, pijaca voća i povrća, sagrađena je 62 godine posle rođenja

Hrista i možda nije bila ni završena kada je Pompeje zatrpao vulkan.

Terme Foruma, najveće su u Pompejima, prostirale su se na 35.000 kvadratnih metara, imaju zasebna odeljenja za muškarce (veća) i za žene (nešto manja), salu sa kupatilom sa hladnom vodom, salu sa mlakom i sa toplom vodom i salu za rekreaciju. Javna kupatila su bila veoma posećena, posebno u popodnevnim satima kada se dolazilo na kupanje i relaksiranje.

Faunova vila sa 2.970 kvadratnih metara najveća je privatna kuća u Pompejima, sagrađena početkom 2. veka pre Hrista, ime je dobila po bronzanoj figuri Fauna (original se nalazi u Muzeju u Napulju) koji se nalazio u sredini malog bazena u središtu atrijuma. Privatne odaje, termalna kupatila, kuhinja, konjušnica, zgrada za sluge sa zidovima i podovima islikanim ili sa mozaikom, dva uređena vrta… Lepota i prefinjenost ove kuće više je ličila na domus rimske aristokratije nego na mesto za stanovanje lokalne aristokratije.

I Pompeji su, kao i svi moderni gradovi, imali javnu kuću (lupa na latinskom znači prostitutka) i pored drugih bordela ova je bila najbolje organizovana. U prizemlju Lupanare bilo je pet soba, toliko i na spratu sa krevetima od klesanog kamena s jedne strane ugrađenim u zid. Na zidovima iznad svakih vrata islikane su eksplicitne scene seksa muškarca i žene u raznim položajima.

Prostitutke su bile ropkinje, najčeše Grkinje ili žene sa Istoka. Cena usluga iznosila je od dva do osam asija (čaša vina koštala je jedan asi), i kao i danas zarada je odlazila vlasniku ropkinja ili zakupcu javne kuće. Posetioce je do ove kuće vodio putokaz u obliku falusa, uklesan u pločama na ulici.

Veliko pozorište, u obliku potkovice, moglo je da primi 5.000 gledalaca, imalo je tri zone, tamo gde su sedele ugledne ličnosti sedišta su bila luksuznija, obložena mermerom. Amfiteatar predstavlja jedan od nastarijih, najbolje je konzerviran, a primao je 20.000 posetilaca i prvi redovi uvek su bili za ugledne ličnosti. Zdanje je, prevashodno, bilo namenjeno za borbe gladijatora, imalo je dvoja vrata, na jedna su ulazili učesnici igre, a na druga su iznošena tela ili ranjeni.

Kakav je grad Pompeji? Toliki je koliko možete da zahvatite snagom volje i radoznalošću.

Obucite komotne ravne cipele, stavite slušalice na uši, mapu u ruke i krenite u neverovatnu priču, sa mnogo detalja, koju možete čuti pomoću audio-vodiča, otvorite oči, upijate sve što nožete, jer to što ćete videti ostaće zauvek upečatljivo u vašem pamćenju.

Danas je u potpunosti rekonstruisan život tadašnjeg grada i okoline: u gradu su radile pekare, postojale su brojne radnje sa raznom robom, vrtovi u kojima se uzgajalo povrće, voće, mali vinogradi, postojala je javna administracija, kao u današnjem modernom i uređenom gradu.

Stanovništvo je u neposrednoj okolini grada uzgajalo razne proizvode, oko 300 porodica se bavilo zemljoradnjom, vinogradarstvom i živelo od prodaje tih proizvoda. Evidentno je danas da je u vreme erupcije Vezuva u gradu bilo 1.500 kuća, većih i manjih, jedna pored druge u izgrađenim i popločanim ulicama.

Bilo je i kuća visine 6-7 metara, ali i sa više spratova, a bilo je kuća sa više hiljada kvadratnih metara, u kojima su živeli imućni, sa sobom za poslugu, tada robove. Postoje i ostaci zgrade sa 80 soba, i sve su imale sređene podove i mozaike na zidovima. (Novosti)