Ako biste poželeli da odete na “kraj sveta” gde nećete morati da se gurate sa drugim turistima, ovo bi trebalo da budu vaše destinacije. Predstavljamo vam pet ostrva koja su toliko daleko od najbližih naseljenih mesta, da su pravi čuvari netaknute prirode (uz neke izuzetke).
1. Tetepare
Tetepare je najveće nenaseljeno ostrvo na Južnom Pacifiku. Nekada su ga nesaljavali preci današnjih stanovnika Solomonskih ostrva, ali zbog za sada nepoznatih razloga, svi su napustili ostrvo, pre oko 200 godina. Ipak, oni su napravili udruženje koje se bori za očuvanje Teteparea u njegovom originalnom stanju, tako da turisti mogu da uživaju u njegovim lepotama.
Ostrvo je gotovo savršeno: prekriveno je kišnim šumama i okruženo koralnim grebenima, a plaže su toliko lepe da oduzimaju dah.
2. Uskršnje ostrvo
Ovo ostrvo u Polineziji jedno je od najudaljenijih naseljenih ostrva na svetu. Njemu najbliže naseljeno je Pitkairn ostrvo na čak 2.000 kilometara i koje naseljava svega 50 ljudi. Uskršnje ostrvo je pod zaštitom, budući da je pretrpelo eroziju zemljišta tako velikih razmera, da je došlo do potpunog nestanka šuma i oranica.
Na ostrvu se nalazi 887 monumentalnih statu (“Moai”) koje je napravio drevni narod Rapanui u čast svojih preminulih predaka.
3. Nauru
Ovo mesto zvano je još i Ostrvom uživanja, dok je zvanični naziv izveden iz reči Anaoero na lokalnom jeziku što znači “Idem na plažu”.
Nauru je najmanja republika na svetu koju naseljava 9.378 ljudi i čini je drugom zemljom na svetu po najmanjem broju stanovnika, odmah posle Vatikana.
Iako na prvi pogled deluje kao idealna destinacija za odmor, istina je drugačija. Većina biljaka na ovom ostrvu uništena je zbog rudnika fosfata.
4. Aldabra
U sred Indijskog okeana nalazi se Aldabra, koja je gotovo netaknuto ostrvo. To je zapravo koralni atol (drugi najveći na svetu) na istoimenoj grupi ostrva koja pripadaju Sejšelima. Kao rezultat ekstremne izolacije, ovaj atol ima vrlo specifičnu faunu, uključujući i najveću koloniju Aldabra džinovskih kornjača, najveću kopnenu krabu (kokos krabu), ajkule čekićare, barakude i raže, a čak je bila i dom ogromnog krokodila Aldabrachampsusa koji je iščezao.
Osim divljeg sveta, ovde živi jedan usamljeni istraživač, nekoliko rendžera, menadžer ostrva i njihovo osoblje.
5. Kokos ostrva
U Indijskom okeanu na oko pola puta između Australije i Šri Lanke nalaze se Kokos ostrva sastavljena od dva atola i 27 koralnih ostrva.
Jedina dva ostrva koja su naseljena su Zapado i Houm ostrvo koja imaju ukupno oko 600 stanovnika.
Kokos ili Kiling ostrva imaju istoriju bogatu, gotovo kao i njegova fauna.
Ostrva su od otkrivanja 1609. bila potpuno nenaseljena, ali se na njegove obale iskrcao jedan škotski kapetan i trgovac Džon Klunis-Ros na putu ka Indiji i tada odlučio da se na povratku sa porodicom tu naseli.
Međutim, bogati Englez Aleksandar Her imao je slične namere i naložio jednom kapetanu, navodno Džonovom rođenom bratu, da mu na ostrvu napravi harem od 40 Malajki.
Kada se Kluni vratio dve godine kasnije sa suprugom, decom i taštom rešio je da svrgne samoprozvanog vladara i rasturi mu harem. Posle bespoštedne borbe između Klunijevih osam mornara i nekolicine iz Herove pratnje, Englez je popustio i otišao u Džakartu, gde je kasnije i umro.
Džon je odmah proglasio Kraljevinu Kokos, sebe za njenog kralja i novu valutu – Kokos rupije.
Nekoliko godina kasnije, ostrvo je posetio i sam Čarls Darvin i opisao neobičnu zajednicu porodice Britanaca i 50 do 60 mulata, poreklom sa Rta Dobre Nade.
Kada je Velika Britanija anektirala ostrva, kraljica Viktorija postavila je kralja Rosa II (Džonovog unuka) za upravnika Kokosa. Zanimljivo je da je tokom Prvog svetskog rata jedna od prvih pomorskih bitaka bila upravo Bitka na Kokosu.
Australija je 1955. preuzela kontrolu nad ostrvima, a 1978. prinudila porodicu Kluni Ros da joj ih proda za 250.000 australijskih dolara. Iako su imali dogovor da Rosovi ostanu da žive u porodičnoj kući, Australija ih je sa Kokosa proterala 1983. Sada članovi porodice žive u Pertu. (B92)
