Debata o naplaćivanju većih putnih troškova za gojaznije putnike nije nova, ali je nedavni predlog jednog norveškog profesora dodatno podgrejao raspravu.
Profesor dr Barat P. Bata sa norveškog univerziteta “Sogn og Fjordane“ nedavno je obavio svoj rad u kojem objašnjava zašto bi i kako putnici trebalo da plaćaju karte u zavisnosti od svojih kilograma, ali i težine prtljaga koji nose.
U svom radu nedavno objavljenom u časopisu “Journal of Revenue and Pricing Management” dr Bata dokazuje kako bi avio-kompanije sačuvale značajne količine novca i smanjile emisiju ugljen-dioksida kada bi putnicima prodavale karte po ceni zavisnoj od njihove kilaže, prenosi CNN.
“Naplaćivanje usluga u skladu sa težinom korisnika usluge i prostorom koji on zauzima je univerzalno prihvaćen princip ne samo u transportu, već i u drugim servisima”, izjavio je dr Bata. “Kako su težina i prostor daleko važnije kategorije u avijaciji nego u nekim drugim saobraćajnim granama, avio-kompanije bi trebalo da uzmu ove kategorije u obzir kada određuju cene svojih karata.”
Dr Bata predlaže tri modela prema kojima bi se ubuduće mogle obračunavati cene.
Prvi model zasniva se na fiksnoj ceni kilograma. U tom slučaju svaki putnik bi merio svoju težinu i težinu svog prtljaga prilikom plaćanja karte, a ukupni broj kilograma množio bi se sa cenom jednog kilograma.
Drugi model zasniva se na popustu za čija je telesna i težina prtljaga ispod unapred utvrđenog proseka, i suprotno tome, dodatnom naplaćivanju za kartu putnika koji su “iznad proseka”.
Treći model, koji je prema mišljenju dr Bate najprihvatljiviji, jeste uspostavljanje tri različite kategorije kilaže i određivanje univerzalne cene za svaku od kategorija.
Ovakav plan bilo bi moguće ostvariti, piše Barta, ukoliko bi svi putnici prilikom kupovine karte sami upisivali svoju kilažu, pri čemu bi primera radi, svaki treći nasumično izabran putnik bio proveravan kako ne bi bilo varanja. Druga predložena opcija jeste merenje težine putnika na aerodromu, zajedno sa prtljagom, što bi značilo dodatno provođenje vremena na terminalima kao i učestalije redove za čekanje.
Ovi predlozi podelili su putnike šitom sveta od kojih jedni tvrde da je reč o diskriminaciji gojaznijih osoba, dok drugi smatraju da je u pitanju uspostavljanje principa jednakosti među putnicima. (B92)