Ostrvo Ikarija jedna je od najistočnijih tačka Grčke. Osim nesvakidašnjih pejzaža, ono ima i još jedno bogatstvo – najdugovečnije ljude.

Ljudi na Ikariji žive duže nego bilo gde drugo na svetu. Grigoris Tahas, živahni 99-godišnjak, jedan je od mlađih u svom društvu. Na lokalnom groblju, kaže on, ima spomenika koji svedoče o životima dugim i do 116 godina. Od svoje kuće, Grigoris dva puta dnevno pešači po dva kilometra uzbrdo do kafane gde razgovara sa prijateljima uz male šolje grčke kafe i cigarete. Onda se vraća kući.

Tu je i Kristina Tsantiri koja će u junu napuniti 101 godnu. Ona pije po čašu crnog vina uz svaki ručak i voli da štrika dok posmatra more sa balkona. Svaka stolica i kauč u njenoj kući prekriveni su ručnim radovima, a kaže da se najviše raduje posetama unučića. Slične priče imaju i drugi stanovnici ostrva, koje je bilo dom mitskog letača Ikara.

Reputacija Ikarije kao centra dobrog zdravlja seže vekovima u prošlost kada su drugi Grci dolazili ovde da se kupaju u termalnim izvorištima na istoku ostrva. Nešto skorije, Ikarija je privukla pažnju američkog stručnjaka za dugovečnost, Dana Betnera. On je uz pomoć Društva “National Geographic”-a deset godina ispitivao ovo mesto. On je prvi uveo takozvane Plave zone u koje spadaju Okinava ostrvo u Japanu, Loma Linda grad u Kaliforniji, neki delovi Kostarike i brda u Nuoro delu Sardinije. Od sada se i Ikarija nalazi na toj listi.

“Želeo sam da utvrdim činjenice o dugovečnosti na Ikariji. Grčki naučnici su već otkrili da ljudi na ovom ostrvu 2,5 puta češće dožive 90. nego Amerikanci. Muškarci imaju čak četiri puta veću šansu da dostignu te godine, u odnosu na druge narode”.

Takođe, na Ikariji ima mnogo manje depresivnih i za četvrtinu manje dementnih nego u Americi. U čemu je tajna njihove dugovečnosti?

Ikarijanci uzgajaju povrće, žitarice i grožđe, a svi stručnjaci kao i lokalno stanovništvo slažu se da je važan ključ njihovog dugog života dobra hrana, vežbanje i – vino.

“Vino je veoma važno”, tvrde svi na ostrvu. Prave ga od mešavine belog i crnog grožđa i ne dodaju mu nikakve aditive ni sulfite. Ipak, ono ima visok procenat alkohola – čak 16 odsto. Nikada ga ne piju bez hrane.

Ikarijanska ishrana bazirana je na principu – lokalno, sezonsko i prirodno. Pre tri godine otvoren je jedan supermarket, ali stanovnici i dalje ne kupuju bilo kakve prerađevine. Inače, jedu vrlo malo mesa, a kada se to desi, obično je na meniju jaretina.

Tipičan doručak sačinjen je od čaja napravljenog od divljeg bilja, hleba sa medom, masline i malo sira. Glavni obrok u toku dana je ručak koji čine povrće sa mahunarkama, vino, hleb, a zatim i odmor. Večera je lagana i slična je doručku.

Od suštinskog značaja za lokalnu ishranu je horta, generički naziv za kombinaciju divljih biljaka leti smešanih u salatu ili zimi skuvanih i prelivenih maslinovim uljem i limunom. Kada probate hortu, koja ima gorak, ali ne i neprijatan ukus, prosto možete da osetite kako vam se organizam čisti. Evangelia Karnava, stanovnica ostrva, voli medijsku pažnju koju dobija zbog sve većeg interesovanja ljudi za Ikariju.

“U martu ću napuniti 100 godina, ali i dalje se osećam kao da imam 20. Imam troje dece, sedmoro unučića, četvoro praunučića, a čukununuče će biti rođeno na Vaskrs. Jedva čekam”, kaže ova razdragana žena. Ona svakog dana sprema kuću i odlazi na pijacu. “Svakog dana radim više, nikako manje”. Evangelia nikad nije bila u bolnici. Ipak, na jedno oko je gotovo slepa.

“Zato se ja svakog dnaa pre nego što pođem na pijacu pomolim svetoj Paraskevi, zaštitnici očiju, da se ne okliznem o neki kamen”.

Njen savet za dugovečnost?

“Ko god hoće dugo da živi, mora vredno da radi mnogo godina. Ne smete biti uspavani. U aktivnosti je ključ”. (Ekopedia)