Američki i japanski turisti naprosto luduju za Bavarskom – zimski odmor im je nezamisliv bez posete poznatom skijaškom centru Garmišpartenkirhenu.

Popularni Ga-Pa, kako mu tepaju, sa okolinom ima toliko razvijenu turističku ponudu da se uopšte ne mora biti skijaš da bi se uživalo. Skijanje, planinarenje, kupanje, šetanje, kupovina, obilazak dvoraca i muzeja, poseta koncertima klasične muzike, samo su neki od sadržaja. Zato je ovde gostiju iz celog sveta sve više i više. Odličan smeštaj, kvalitetna hrana, nenametljivi domaćini i svega za svakoga – ukratko bi bio sadržaj paketa za turiste koji ovde dođu.

Skupo, ali popularno
Garmiš je skupo mesto. Popularan je među Nemcima jednako kao i među strancima. Nekretnine su najskuplje, time i smeštaj – dok je sve ostalo relativno prihvatljivo. Udaljen je oko 80 kilometara od Minhena, tik uz granicu sa Austrijom, dobro povezan putevima i železničkom mrežom u svim pravcima i što je najvažnije, sačuvao je tradicionalne odlike bavarskih mesta. Puno drvenih rezbarija i ukrasa na kućama, fasade oslikane biblijskim prizorima ili detaljima iz života, neretko sa predstavama konkretnih zanimanja svojih stanara.

Najveća reklama gradu je činjenica da je 1936. godine bio domaćin Zimskih olimpijskih igara, kada je došlo do spajanja Garmiša i Partenkirhena u jedno mesto. Pored grada se nalazi poznata skijaška staza Kandahar, a kultna ski-skakaonica, sa koje svake Nove godine takmičenje prate milioni gledalaca širom sveta, mesto je na koje svako dođe da se slika.

Skakaonica se nalazi na izlazu iz Partenkirhena. Visi jednim delom u vazduhu, prosto odvojena svojim vrhom od baze. Pošto je snega sve manje poslednjih godina, nabacuje se veštački, a ratrak mašine skoro lebde, dok penjući se uz skakaonu, ravnaju sneg. „Može jedan snimak“ – pitaju američki turisti.

– Očekivali smo da je sve ovo mnogo veće. Znate, kod nas u Americi sve je ogromno. Ipak, ovo je Evropa, ovde je sve istorija – kaže Ana, turistkinja iz Pensilvanije.

Vodič grupe objašnjava da većina američkih gostiju odsedne u Minhenu, neki se odluče da dođu u planine, a neki odu u manja, pitoresknija mesta. Svima je cilj da vide što više, obiđu dvorce u okolini, slikaju se, probaju lokalne specijalitete i kupe suvenire. Po tome su svi turisti isti. Žure da vide što više. U Garmišu pak svi obilaze Kurpark, posvećen književniku Mihaelu Endeu, autoru „Beskrajne priče“, koji je poreklom iz ovog grada. Ovde je živeo i Rihard Štraus, u čijoj kući je otvoren istoimeni Institut, a kao opšti podatak o Garmišu navodi se i to da je ovde smešten Maršalov Evropski centar za sigurnosne studije.

Skijanje, dvorci, vašar…
Jedno od mesta u okolini atraktivno za turiste jeste benediktinski manastir u Etalu, sa prelepom i raskošnom Bazilikom. Tokom božićnih praznika održavaju se svakodnevno svečane službe, dok meštani organizuju Božićni vašar za najmlađe. Par kilometara od Etala je Oberammergau, prelepo mesto sa 5.000 stanovnika, poznato po školi drvodeljstva i „Passion teatru“, u kome se svakih deset godina oživljava Isusovo stradanje na velikoj sceni pozorišta. Cela regija sa manjim mestima poznata je kao Amergauer Alpi, i sve je premreženo odličnim ski-stazama. Za razliku od skijališta na Cugšpicu, najvišem vrhu Nemačke (2.962 metra) kod Garmišpartenkirhena, gde je cena dnevnog ski-pasa 40 evra, manja skijališta u okolini nude mogućnost skijanja na dva sata, pa je opcija izlaska na sneg povoljnija.

U neposrednoj blizini ovih mesta nalaze se tri dvorca koja je u 19. veku podigao čuveni bavarski kralj Ludvig Drugi, mecena kompozitora Riharda Vagnera. Pored Etala i Oberammergaua nalazi se Linderhof, palata u neofrancuskom rokoko stilu, okružena negovanim vrtom. Unutrašnjost palate otkriva Ludvigovu fasciniranost apsolutističkom vladavinom u Francuskoj. Sebe je video kao „Kralja Meseca“, nasuprot francuskom „Kralju Sunca“. Lokalni vodiči naprosto uživaju da prepričavaju ekscentrične detalje iz života ovog bavarskog poglavara, kome su, je li, za života prebacivali rasipništvo. Danas Bavarska zarađuje milione upravo na dvorcima Kralja Ludviga i njegovom intrigantnom životu.

Od turizma 280 milijardi evra
Turizam je zajedno sa pratećim delatnostima prošle godine Nemačkoj doneo prihod od 280 milijardi evra, najnoviji su podaci koje potkrepljuju detalji o godišnjoj poseti od 63,8 miliona inostranih i 330,3 miliona domaćih. U toj zaradi, kao najveća pokrajina Nemačke, učestvuje znatnim delom i Bavarska.

Zamak iz „Uspavane lepotice“
Pedesetak kilometara udaljeno od Garmiša nalazi se mesto Švangau, iznad koga su smešteni stari dvorac Hohenšvangau, koji je podigao Ludvigov otac i još čuveniji Nojšvanštajn, poznat širom sveta kao dvorac koji je Voltu Dizniju bio inspiracija za zamak u priči „Uspavana lepotica“. Ne čudi, otuda, toliko američkih gostiju. Ceo posed objedinjen je u jedan turistički kompleks, za koji se prodaju ulaznice po cenama do 40 evra, u zavisnosti od toga šta se sve obilazi. Kompleks sadrži komercijalni deo na ulazu, muzej, restorane i zabavne sadržaje, dok se do zamka mora malo pomučiti. Obe građevine su dosta visoko, pa se za one teške na penjanju organizuje prevoz kočijama. Carski, rekao bi neko!

Nojšvanštajn je srednjovekovni zamak podignut u 19. veku, koji u potpunosti rekonstruiše prošlost. U krunskoj sali svodovi nad prestolom ukrašeni su freskama na kojima se prepliću hrišćanski motivi Istočnog i Zapadnog carstva, dok ceo dvorac sadrži freske koje prikazuju scene iz legendi, koje je kompozitor Vagner koristio u svojim operama. To bi otprilike bio život u skladu sa idealima, objašnjava vodič dok našu poveću grupu vodi odajama dvorca spojenim brojnim kulama i stepeništima. Najupečatljivija odaja ovog dvorca jeste nesumnjivo spavaća soba kralja Ludviga, oslikana scenama Tristana i Izolde. Nasuprot izrezbarenom krevetu nalazi se veliki lavabo sa kristalnom slavinom u obliku labuda, omiljene ptice kralja Ludviga. Schwan na nemačkom znači labud, i po ovoj ptici rasprostranjenoj u okolini, zovu se i mesto i dvorac. (Danas)