Požega – nova turistička „tajna“odmor s lepim selima, čuvenom keramikom i muzejom vozova…
Jesen je idealno doba godine da se krene u istraživanje zapadne Srbije. A, jedna od neizbežnih stanica na tom putu jeste – Požega. Godinama nepravedno zanemarivana zbog najomiljenijih srpskih planina Zlatibora i Tare, Požega se sve češće pojavljuje kao novi adut zapadne Srbije.
Najbolja grnčarija, najlepše etno-kuće, najukusnija pastrmka, najvažniji železnički muzej i najveća pećina – samo su neki od razloga zašto vikend treba provesti u ovom kraju. Do skretanja za Železnički muzej i selo Zlakusu put nije duži od kilometar-dva, a dobar je i lepo obeležen.
Kolosek
U Muzeju železnice u Požegi nalaze se eksponati koji potiču isključivo iz vremena kada je postojao sistem pruga uskog koloseka na prostoru Srbije i BiH. Muzej postoji 22 godine, a osnovao ga je Stojan Stamatović, koji je radio kao skretničar, manevrista, kočničar, blagajnik, kondukter, otpravnik vozova i šef stare i nove železničke stanice u Požegi. On je obilazio napuštene pruge, objekte i otpade i marljivo sakupljao muzejske eksponate.
Ovaj muzej je prava poslastica za ljubitelje vozova, jer mogu da vide osam parnih lokomotiva za pruge uskog koloseka, a među njima su čuvena RAMA (najstarija na svetu, danas radi), prvi srpski voz „001 Milan“ (izgrađen 1882. godine u Majdanpeku), američka „dvoglava aždaja“ iz Prvog svetskog rata, oklopna partizanska, kao i najbrža i najjača lokomotiva. Među desetak vagona nalaze se teretni i blindirani, ali i salon-vagon prestolonaslednika Franca Jozefa iz 1897. godine, koji je s tapetama bio sinonim za luksuz.
– Godišnje muzej poseti više od 5.000 ljubitelja železnice koji, najčešće, put nastave ka Mokroj gori – kaže Dragan Stamatović, upravnik Muzeja. – Pored lokomotiva, zanimljivi su i skladište, pružni prelaz, okretnica, signal i skretnica. Nekima se najviše dopadnu stara čekaonica i šalter za prodaju karata s „štampačem karata“, dok se drugi oduševe predmetima koji su pripadali železničarima: kapa, fenjer, sat, karta, radni sto, knjiga, telefon i slično.
Posetioci ovog muzeja danima su pod utiskom izvanrednih eksponata koje ova gotovo nepoznata institucija poseduje. Izlet treba nastaviti ka selu Zlakusi, gde se nalazi Potpećka pećina, speleološki dragulj sa ulazom visokim 50 metara. Temperatura vazduha u pećini je 9,5 stepeni tokom čitave godine, a ulazno-silazna staza koja ima 700 stepenika može se preći samo od 1. aprila do 1. novembra.
Ribnjak
Ulaz u pećinu dovoljan je razlog da se tamo ode i tokom jeseni, jer reka Petnica, koja napušta pećinu, puni ribnjake u kojima meštani gaje pastrmke. Prvi ribnjak u nizu mnogobrojnih i živopisna kafana nalaze se na samom izlazu iz pećine. Pećinski svod gotovo da natkriljuje negovan travnjak, ribnjake i restoran u etno-stilu u kome je specijalitet, naravno, sveža pastrmka. Iskusni gastronomi kažu da što je meni skromniji, to je hrana ukusnija. Ovo pravilo apsolutno važi za restoran „Pećina“, koji nudi riblju čorbu, pastrmku, pitu s jabukama i – osmeh.
I samo selo Zlakusa treba videti, jer ima dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost. Čist vazduh i očuvana priroda dođu kao bonus. Zlakusa je poznata po grnčariji (koja će biti naš kandidat za Uneskovu listu nematerijalnog blaga) koja se pravi od gline i mlevenog kalcita. Meštani se bave i pčelarstvom, imaju malinjake, proizvode sušeno voće i lekovito bilje, prave ribnjake i gaje pečurke, a kada su slobodni – sviraju trubu.
Istorija
Etno-park „Terzića avlija“ svakako je mesto koje se ne sme zaobići. Nalazi se na brežuljku ispod bukove šumice, a predstavlja nekadašnje tipično seosko dvorište s dve kuće: jednom za domaćine, starom više od stoleća, i drugom za goste. U kući je radila i jedna od prvih seoskih škola gde je učitelj bio heroj Petar Radovanović, a na čije skamije deca i danas mogu da sednu i osete kako je to nekada bilo.
Može se posetiti i Ovčarsko-kablarska klisura u kojoj se nalazi deset manastira, po pet sa obe strane Morave. Usput može da se obiđe i Čačak, koji nije poznat samo po malim privrednicima već i po najboljem prasećem pečenju u Srbiji.
Čardak kneza Miloša
Svako ko boravi u ovom kraju treba da ode i do Gornje Dobrnje (20 kilometara severno od Požege), gde se nalaze drveni čardak kneza Miloša, njegov spomenik i škola koju je podigao 1854. godine. Pored je izgrađena stambena zgrada za učitelje i sveštenike, kao i Crkva Svetih apostola Petra i Pavla. (Novosti)
Info
Požega je od Beograda udaljena 180 km
Ulaznica u „Terzića avliju“ staje 120 dinara
Ulaz u Železnički muzej je besplatan
Kafa u Zlakusi košta 80 dinara
Riblja čorba 200 dinara
Pastrmka (1 kg) 2.300 dinara
