Egipatska vlada otvorila je veliku Kefronovu piramidu i šest manjih za turiste, u pokušaju oživljavanja turizma teško pogođenog prošlogodišnjom revolucijom. Restauracija ovih objekata trajala je decenijama.
Budući da su turisti iz Evrope i Amerike u poslednjoj sezoni zaobilazili Egipat u širokom luku, vlada se nada da će ih novootvorenim atrakcijama ubediti da njihovu zemlju vredi posetiti.
Kefrenovu grobnicu i one koje je okružuju otkrio je 1927. američki egiptolog Džordž Rejnser, ali je u više navrata zatvarana zbog restauracije.
Devedesetih godina prošlog veka napravljen je plan za smanjenje vlage unutar piramida koja je zbog velikog broja posetilaca iznosila i do 80 procenata. Isrtraživanje je pokazalo da svaki posetilac u piramidama otpusti oko 20 grama vode koja isparava putem znoja. Zbog toga su oštećene zidne obloge na Velikoj galeriji koji su takođe bili prekriveni sa dva centimetra debelim slojem minerala soli.
Projekat restauracije koštao je više od četiri miliona dolara, a podrazumevao je čišćenje zidova grobnica i njihovo ojačavanje, kao i uklanjanje grafita koje su ostavili raniji posetioci. Konzervirani su i zapisi i slike na zidovima, a tlo je sada zaštićeno drvetom, kako bi se očuvao originalni kameni pod i omogućilo turistima da uđu u piramidu. Instalirani su i novi sistemi osvetljenja i ventilacije. Kefrenova piramida, koja je druga najveća u Gizi, sada je povezana i sa Keopsovom piramidom posebnim prolazom.
Sagrađena je kao nekropola faraona Kefrena iz četvrte dinastije vladara Egipta. Dostiže visinu 136,5 metara, ali izgleda više čak i od Velike piramide, zato što je sagrađena na uzvišenju. Obe piramide su bile za oko šest metara više, ali su vremenom gradivni blokovi erodirali, a kape (piramidioni) uništeni. U slučaju Kefrenove piramide, kamenje je čak korišteno za izgradnju hrama u Heliopolisu po naređenju Ramzesa II.
Otvorena je i opljačkana prvi put više od 2.000 godina pre Nove ere. Ipak, enterijer džinovske stukture deluje gotovo netaknuto. Rezbarije, statue i prolazi svedoče o genijalnosti drevnih umetnika i neimara. Prvo registrovano otvaranje grobnice bilo je 1372. Obilazak piramide sa detaljnim beleškama sproveo je Đovani Belzoni 1818. a detaljnije istraživanje Džon Piring 1837. (Vesti online)