Turisti u Zagrebu imaju mogućnost da se priključe vrlo neobičnoj turi – šetnji po nekadašnjim kuplerajima hrvatske prestonice.
Lik kurtizane, noćne dame, ili u narodu zvane “ćoškarice”, koja je još davne 1899. godine zabavljala muškarce, ponovo je oživljen. “Vaša sam, gospodine!”, zavodnički se na uglu u Tkalčićevoj ulici u Zagrebu nudi mlada prostitutka Margarita razuzdanim muškarcima. Tek jedna od stotina devojaka koje su radile u zagrebačkim bordelima i kuplerajima, ponovo je na ulici.
Međutim, nije prostitucija ponovo legalizovana, kako je to bilo pre više od veka; “ćoškarica” s početka priče je mlada glumica Petra Težak, vodič ture Puteni Zagreb. Obučena u mladu Margaritu slatkorečivo mami prolaznike da joj se pridruže u obilasku nekadašnjih lokacija na kojima su blud i razvart bili na prvom mestu.
“Svaka kuća u Tkalči bila je kupleraj. Zagreb je po tome bio među prvim gradovima u Evropi i tako je bilo do početka Drugog svetskog rata”, objašnjava Petra ukratko istoriju “putenosti” hrvatske prestonice. Takvu malo poznatu zagrebačku prošlost u svojoj knjizi “Priče iz stare Tkalče – Tajni puteni život” opisao je Darko Belušić Bela, a na osnovu nje napravljena je ruta obilaska koju je osmislila agencije Zdenac.
“Projekt smo zamislili tako da zainteresovane provedemo svim mestima na kojima su nekad bili kupleraji, kupatila i bludilišta, i opišemo im na koji način su se tačno žene prostituisale. Taj deo, naravno u duhu glume, napraviće Petra, koja će se odevena u korzet prošetati i ispričati i odglumiti zagrebačku kurtizanu kakva je bila Margarita”, rekla je vlasnica agencije.
Baš poput obućara ili trgovaca, na još davno popločanom kanalu, kurtizane su pružale usluge muškarcima koji su to od njih tražili, a svaki kupleraj ili bordel i svako kupatilo bili su legalna okupljališta za dobar provod.
“Za razliku od današnjeg zakona, tadašnja gradska vlast izdavala je licence vlasnicima bordela na osnovu kojih su se mogli bavili najstarijim zanatom. Sve je bilo legalno i u duhu vremena”, dodaje Kotrulja.
Prostitutke su često bile devojke iz okolnih sela, ali i one gradske. Nisu se skrivale, nije ih bilo stid da pružaju seksualne usluge. Na taj način su, kaže Kotrulja, zarađivale dodatno za život, a bilo je raznih načina kako su to činile i mesta na kojima su to činile.
“Jedno od poznatih okupljališta bila je i Petrova kupelj u Kožarskoj ulici, koja je bila i prvo takvo mesto za orgije u gradu. Licenca glasi na gospođu Rožu Aranjoš, zagrebačku madam, a izdata je za uslužnu delatnost ličnog zadovoljstva”, objasnila je Petra.
Osim Tkalčićeve ulice, prostitutke su svoje telo nudile na središnjem gradskom trgu, kao i Glavnoj stanici, a poznate su bile i “posteljarke”, žene koje su nudile krevet i posteljinu onima koji su tražili neko mesto za ljubav. (B92)