Vožnja brodom pruža panoramski pogled na okolinu i spomenike. U okviru Đerdapske klisure je i Lepenski vir, arheološko nalazište iz preistorije. Broj sunčanih dana u godini jednak je kao u Ulcinju…

Kada je Dunav prvo što se ujutru ugleda, nije teško probuditi se rano i ostati ceo dan na nogama da bi se obišla sva blaga ovoga kraja. Grad Kladovo i okolna istočna granična oblast Srbije „vlasnici“ su jedinstvenih lepota Dunava u skoro celom njegovom toku. Od stotinu kilometara, koliko je ova reka dugačka u Nacionalnom parku „Đerdap“, najšira je kod Golupca – 6,5 kilometara. Samo to dovoljan je razlog za posetu Kladovu.

Posle tri sata vožnje kolima od Beograda, pogled odjednom „pukne“ na 6.500 metara širok Dunav, od ostataka Golubačke tvrđave do obronaka Rumunije s druge strane. To je istovremeno i ulazak u Nacionalni park „Đerdap“. Za leđima ostaje skelet nekadašnjeg rimskog utvrđenja – i, prolazeći kroz Gornji Milanovac, stiže se u Kladovo.

Spomenici
Istorija grada dovodi se u vezu s vladavinom rimskog cara Trajana u 1. veku nove ere. Zanimljivo je što su materijalni ostaci tog perioda vidljivi uglavnom s vode, pa se krstarenjem rekom prolazi pored ostataka Trajanovog mosta, srušenog u 3. veku, i Trajanove table uklesane u steni. U okviru Đerdapske klisure je i Lepenski vir, arheološko nalazište iz preistorije.

O periodu turske vladavine svedoči tvrđava Fetislam iz 16. veka, koja se nalazi odmah na ulasku u grad.

Plovidba
Kladovo, pored izuzetnog kulturno-istorijskog značaja, poseduje i veliki turistički potencijal. Sam geografski položaj je osnovni preduslov za razvijeni turizam. Naime, broj sunčanih dana u godini jednak je kao u Ulcinju, pa je duga peščana plaža pravo mesto za turiste tokom leta. Plaža na svojoj egzotici dobija trščanim suncobranima, a poslednjih godina je i besprekorno čista i adaptirana za posetioce.

Jedna od atrakcija svakako je krstarenje Dunavom, brodom „Đerdap“. U višesatnoj vožnji s broda se panoramski razgleda Kladovo, a zatim se prolazi kroz Mali i Veliki Kazan, najlepši deo klisure, do Tekije. Sa desne strane ostaje uklesana Trajanova tabla, dok se sa leve nalazi rumunski manastir Mrakonija, na samoj reci.

Poseban doživljaj je prolazak kroz prevodnicu hidroelektrane „Đerdap“, jer se tu Dunav sa 34 spušta na nivo vode od 17 metara da bi propustio brodove. Fascinantan je i lik dačanskog kralja Decebala uklesan u steni, sa rumunske strane.

Ribolov
Deo opštine Kladovo izuzetno je bogat raznim vrstama sitne i krupne divljači, tako da je ovaj grad jedan od centara lovnog turizma.

Turistička agencija „Đerdap“ nudi i usluge obezbeđivanja dnevnih ribolovnih dozvola, kao i zanimljivu „školu bućke“ u trajanju od sedam dana. Manifestacije koje se tradicionalno održavaju su „Kladovsko leto“, u trajanju od juna do avgusta, junska „Đerdapska regata“, zatim prava avgustovska fešta – „Zlatna bućka Đerdapa“, međunarodno takmičenje u lovljenju somova… Kroz Kladovo prolazi i Međunarodna dunavska regata, a u avgustu je grad domaćin najvećeg etno-festivala u Srbiji.

Kladovo i okolina imaju plodno vinogradarsko tle, zbog čega više vrsta autentičnih vina dolazi iz negotinskog kraja. Jedno od najpoznatijih je „Duša Dunava“, koje posetioci mogu da probaju i na samom brodu u toku krstarenja.

Turisti mogu da se smeste u renoviranom hotelu „Đerdap“. Hotelska „ol inkluziv“ ponuda obuhvata smeštaj u vrlo udobnim sobama, „grand rojal“ švedski sto, krstarenje Dunavom, obilazak kulturno-istorijskih lokaliteta i prirodnih atrakcija u radijusu od 75 kilometara. Specijalna ponuda hotela je kongresni turizam. (Izvor: Novosti)