Port El Kantaoui

Putopis napisao: Aleksandar Mitrović

Po sletanju na Habib Bourguiba aerodrom, topao vazduh me opalio u glavu. Na pasoškoj kontroli, tip sa brčićima isti Šurda pregleda lenjivo dokumente. Na svakom koraku izlepljeni plakati “Tuniskog Slobe” Bel Alija koji je nedavno uveno Arapskom proleću. Vodič nas čeka ispred busa, lokalac koji priča tečno srpski. Mora da mu je ćale studirao u Beogradu.

Naša finalna destinacija je Port El Kantaoui pola sata od Aerodroma Monastir. Kroz prozor panorama betona, peska i palmi. Hotel Hanibal, nema šta grdosija od objekta u njihovom stilu. Na ulazu, nalickani arapi gledaju kakva je garnitura novih turista. Čekiram stvari i odma paljba napolje.

Port El Kantoui je veoma lep turistički rezort sagrađen pre 30 godina koji se jos dobro drzi. Kaldrma, Palme i bela boja odlikuju mesto. Mnostvo lukszunih Yachti su našle mesto ovde. Uglavnom su francuske zastavice. Ekipa turista je uglavnom mesana. Matori nemački turistii sa rančevima špartaju zajedno sa skockanim Srbima dok su crveni Englezi na pivu po ceo dan. Što se tiče romantike, veoma čest prizor je da mladi Tunižani šetaju starije evropske gospođe. Šta reći, neko sanja o Evropi a neko o avanturi. Uglavnom na kraju Evropa ostane samo san. Radnjice krcate stvarčicama, od keramičkih posuda pa do “Guci” novčanika. Radnici obučeni u Barselonine dresove odvale ti ruku kako bi te uvukli u radnju da ti zvale nešto.

Zavuko sam se u Le Mediterranee krčmu i otvorio diznu sa Celtia (domaće lager pivo). Iako sam pored mora, ipak sam naručio “Janjetinu”. Keleya Zaara je neka vrsta gulaša od jagnjetine sa Safranom začinom sa Kuskusom. Opasno gurmansko jelo. Uz to veoma dobro domaće crno vino iz Mornag regije. Svakako nisam smeo da propustim “Franuski hot dog”. Merguez je sveža rostiljska jagnjeca kobasica. Ipak Tunis je bio bivša kolonija Francuske pa je zadržao dosta korisnih stvari od njih. Franuska kuhinja je duboko zarila korene u ovom delu Afrike.

Za razliku od drugih arapskih zemalja, Tunis je najlibelarnija država. Nema mnogo feredža, religija na dosta opuštenijem nivou. Ako je neko baš ortdoksan to su tunižani koji su došli iz nekih okolnih pustinjskih sela na sezonski rad. Za desert Samasa Delice (kroasant fazon punjen suvim urmama i pržen na ulju) sa duplim Cedratine (liker od limuna) ponovo neka francuska lekcija. Inače pre kamilu mogu da unesem u hotel nego flašu alkohola. Na kraju sam uneo samog sebe mrtvog umornog.

Rano ujutru preskačem hotelski doručak iako je bio raznovrsan. Mala radnjica pored hotela koja svakog jutra hrani taksistem bio je moj izbor za doručak. Sok od palme je dobar vitaminski metak za dobro jutro. “Brik” je neka fora našeg bureka ovog puta punjena lukom, peršunom i tunjevinom garnirano sa pečenim jajetom. Verzija za piletinom i junetinom može se naći na meniju. Naravno asotirman francuskih peciva je fenomenalan.

Kačim se na taxi i pravac Sousse. Taksista klasičan crnogorski fazon. Poseduje pola grada i živi od rente. Taksi mu je samo hobi. Za par miuta i 2eura si u Medini (Stari Grad). Medina miriše na istoriju, zaštićena UNESCOM. Uske ulice, gužva, dreka i cika je svakodnevna slika. Kao svuda u ovom delu sveta ulični prodavci ti ubiju godišnji odmor. Izgubio sam želju da kupim išta, od silnog spopadanja. Da bi izbego taj vašar, nosio sam naočare za sunce kako se ne bi susreo sa njihovim predatorskim pogledom. Ako hoćeš da se cenkas zadnji dan odmora skupiš snage i izađes na boj sa njima. Sve cene koje vidis prepoloviš im na pola i čekaš njihovu reakciju. Biće malo uvreda na arapskom od njihove strane, ali i onako nista ne razumeš. Ali na kraju drame daće ti u pola cene. Možda ti neće upakovati proizvod iz besa ali to nije strašno.

Ovog puta moja misija je bila da kupim svežu ribu i da vidim ulica Maršala Tita. Gradska pijaca je srce grada a specijalno nedeljom. Sveži plodovi mora, puževi, masline, mnogo brojni benetton boje začini su rasprostranjenji po tezgama. Uzeo 5kg Tunu i zaseo u neku birtiju. Mesto puno ko oko. Žene cak ni na slikama ne možeš da vidiš. Neki matorci štrebaju Kuran, dok drugi duvaju Nargilu, a ostali cepaju čaj sa svežim listovima Mente. Ja sam izabrao ovu zadnju opciju. Šteta sto je imaju slabo znanje engleskog za razliku od francuskog koji gore dole svi znaju. Po povratku u moje selo, nudio sam nekim praznim restoranima moju popularnu “nepristojnu ponudu” (moja riba da se ispeče uz doplatu 10 evra a njihov alkohol). Za razliku od Kariba, ovde sam u njihovim očima izgledao kao budala, ali na sreću posle nekog vremena naleto sam na nekog vlasnika Francuza koji je bio stara kuka. Posle par flaša vina gazda Olivier nam poklonio nekoliko flašica domaćeg maslinovog ulja kao suvenir.

Sve u svemu, Tunis kakav takav je. Možeš i da ostaneš u luksuznom hotelu ceo odmor i da se ne pomeriš sa ležaljke, piješ koktel za koktelom u plićaku i ne znaš u kojoj zemlji se nalazis, što ponekad nije ni loš vid odmora.

Putopis napisao: Aleksandar Mitrovic