Najveća atrakcija Istanbula je Veliki bazar, Kapali čaršija. Drugo mesto po interesovanju turista katedrala Notr Dam, treće mesto dele crkva Sakr ker i Diznilend, a četvrti je Luvr…
Ako ste ljubitelj istorije koji ne može da odoli šarmu Pariza, Londona, Beča, Rima, Barselone, Lisabona, Atine, Istanbula i drugih evropskih metropola, i ne smeta vam gužva koja stalno vlada na mestima na kojima se nalaze najznačajnije turističke atrakcije tih gradova, obradovaćete vas lista najposećenijih turističkih atrakcija u Evropi. Ovu listu je nedavno objavio jedan od vodećih internet-sajtova posvećenih putovanjima i uživanju “Travel and Leisure”.
Zanimljivo je da posle Velikog bazara u Istanbulu, drugo, treće i četvrto mesto među najposećenijima u Evropi zauzimaju francuske turističke atrakcije koje se sve nalaze u Parizu ili u njegovoj okolini. To su širom sveta poznati istorijski spomenici, crkve, palate ili muzeji, koji svake godine privlače milione posetilaca iz čitavog sveta. Ipak, među njima se našla i jedna savremena atrakcija, zabavni park Diznilend. Tako je drugo mesto na listi zauzela katedrala Notr Dam, koju godišnje poseti 13.500.000 turista, treće mesto dele crkva Sakr ker na Monmartru i, gle čuda, moderni zabavni park Diznilend u Marn la Valeu, sa 10.500.000 posetilaca godišnje. Na četvrtom mestu, sa preko 8.500.000 posetilaca godišnje, nalazi se čuveni muzej Luvr, a na petom mestu našla se čuvena Bazilika Svetog Petra u Rimu.
Kapali čaršija u Istanbulu
Uprkos činjenici da se većina mesta koja su se našla na ovoj listi nalaze u Francuskoj i Italiji, daleko najposećenije među njima je Veliki bazar u Istanbulu. I zaista, iz godine u godinu raste broj svetskih putnika koji žele da uživo, na licu mesta osete i dožive spoj Istoka i Zapada. Stoga oni svoj odmor planiraju tako da bar na nekoliko dana posete turski grad i čuveni Veliki bazar u njemu. Prema zvaničnim podacima Svetske turističke organizacije tokom 2010. grad na Bosforu, odnosno na dva kontinenta, Evropi i Aziji, posetilo je 27 miliona putnika iz čitavog sveta. Prošle godine njihov broj se popeo na 30 miliona!
A Kapali čaršija, slikovito istorijsko mesto koje vrvi od života, najposećenije je u Istanbulu. Obilazak Velikog bazara ili Kapali čaršije zaista predstavlja uzbudljivu avanturu. I to ne samo zbog proizvoda koje tamo možete razgledati i kupiti već i zbog atmosfere koja vlada i vrlo žive interakcije trgovaca sa nepreglednom rekom prolaznika kako bi privukli njihovu pažnju i namamili ih da nešto kupe. Ako vam u toj gužvi i galami na svim vama poznatim i mnogim nepoznatim svetskim jezicima koja stalno vlada, ipak nešto zapadne za oko, od vas se, naravno, očekuje da se strastveno cenjkate.
A cenkanje, bez obzira na vrednost predmeta koji želite da kupite, može trajati i sat vremena. Ali na kraju će vam svaki ovdašnji trgovac, čak iako ste cenu koju je on prvobitno odredio uspeli da prepolovite, na kraju čestitati na uspešnom dogovoru i ljubazno ponuditi šolju čaja. Kada se jednom nađete u ovom malom gradu unutar Istanbula, sa više od 60 ulica i uličica, sa džamijama, bankama, restoranima i preko 4.000 prodavnica, teško nalazite izlaz iz njega. To je najveća natkrivena pijaca u Turskoj, pravi mali raj za kupoholičare, sa bogatom ponudom turskih tepiha predivne izrade, odeće, tkanina svih vrsta, kožne galanterije, nakita, naročito zlata, servisa za kafu i čaj od bakra i keramike, nargila, začina…
Ovde zaista ima svega i svačega i teško je i nabrojati sve što se ovde može otkriti i kupiti. Potreban je ceo dan da bi se sve razgledalo. Veliki bazar ima četiri glavna ulaza i podeljen je na dva dela, stari i novi deo. Stari, manji deo podignut je u 15. veku po nalogu sultana Mehmeda Osvajača, dok je novi deo nastao proširenjem postojećeg prostora u 16. veku, za vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog. Posle velikog zemljotresa koji je Istanbul pogodio 1894. godine Kapali čaršija je u potpunosti restaurirana.
Notr Dam, Bogorodičina crkva u Parizu
Druga na listi najposećenijih evropskih turističkih atrakcija je remek-delo gotske arhitekture i najpoznatija crkva u gradu svetlosti, katedrala Notr Dam, ili Bogorodičina crkva u Parizu. Podignuta je na ostrvu na reci Seni i sedište je pariskog nadbiskupa. Njena prostranost, izražajnost ukrasa na fasadi i lepota vitraža doneli su joj status “najpopularnije” crkve u Francuskoj, koji oduvek uživa. Prema jednoj legendi pariski nadbiskup Mauricije iz 12. veka doživeo je viziju o najlepšoj katedrali na svetu. Odmah je dao nalog da se na mestu stare, porušene crkve podigne novi, veličanstven hram a njegove obrise sam je nacrtao štapom u blatu gradilišta. Temelji su iskopani 1163, a gradnja je završena posle skoro dva veka.
Tokom burne francuske prošlosti katedrala je doživela i mnoga oštećenja, a zahvaljujući Viktoru Igou i njegovom romanu “Zvonar Bogorodičine crkve” u potpunosti je obnovljena. Katedrala Notr Dam poznata je i po svojim zvonima, a ima ih pet. Najveće među njima teško je preko 13 tona, staro je više od 300 godina, a poznato je po čistom, snažnom zvuku. Zanimljiv je podatak da nosi ime Emanuel, koje mu je zvanično nadenuo lično Luj Četrnaesti, kralj sunca.
Diznilend u Marn la Veleu, pored Pariza
Mada će treće mesto koje je zauzeo zabavni park Diznilend u mestu Marn la Vele, nedaleko od francuskog glavnog grada, mnoge iznenaditi – pogotovo ako se zna da je tokom 2011. ovaj zabavni park posetilo čak 10.500.000 posetilaca, koliko i čuvenu crkvu Sakr ker sa Monmartra – ovaj podatak jasno pokazuje da su roditelji iz čitavog sveta spremni da se čak i u jeku opšte ekonomske krize mnogo toga odreknu i usreće svoje mališane.
Kada je američka kompanija “Dizni” 1992. otvorila prvi zabavni park u Evropi, na samo četrdesetak minuta vožnje automobilom od Pariza, Francuzi su masovno protestovali zbog “kulturološkog imperijalizma” i nametanja američkih simbola. Danas je, međutim, to najposećeniji tematski zabavni park na starom kontinentu. To je ogroman kompleks za odmor i zabavu, izgrađen po uzoru na zabavne parkove Diznilend u Kaliforniji i “Čarobno kraljevstvo Volta Diznija” na Floridi i prostire se na 57 hektara.
Luvr, najposećeniji muzej na svetu
Zainteresovanost istinskih ljubitelja umetnosti za dela izložena u muzeju Luvr ne jenjava. Pored toga što je prošle godine proglašen za najposećeniji muzej na svetu, Luvr se našao i na četvrtom mestu liste najposećenijih evropskih turističkih atrakcija. Nije ni čudo kada je njegovim hodnicima i dvoranama, samo u toku 2011. godine, prošetalo više od 8.500.000 posetilaca iz svih krajeva sveta. Luvr je najveći i najpoznatiji muzej na svetu, smešten u palati, izgrađenoj krajem 12. veka na desnoj obali Sene u kojoj su do izgradnje Versaja boravili francuski kraljevi, a u vreme Francuske revolucije palata je pretvorena u muzej.
Otvoren je 10. avgusta 1793. na prvu godišnjicu pada francuske monarhije i tada je posedovao tek 537 slika i 184 umetnička predmeta koji su uglavnom pripadali francuskim vladarima. Broj eksponata u Luvru popeo se na današnjih 380.000 slika, grafika, crteža, skulpura, umetničkih predmeta, među kojima su najpoznatija Da Vinčijeva “Mona Liza” i drevna figurica žene “Miloska Venera”. U muzejskoj kolekciji nalazi se i 35.000 arheoloških eksponata i umetničkih predmeta iz čitavog sveta, koji datiraju od praistorije do 19. veka.
Bazilika Svetog Petra u Vatikanu, u Rimu
Na listi najposećenijih evropskih turističkih atrakcija peto mesto zauzima bazilika Svetog Petra u Vatikanu, u Rimu. Jedan od najvećih verskih hramova na svetu najznačajniji je hram rimokatoličke crkve, pa i ne čudi da je svake godine poseti sedam miliona ljudi iz čitavog sveta. Podignuta je na mestu istoimene stare bazilike koju je sagradio car Konstantin Veliki 326. godine iznad groba Svetog Petra, jednog od dvanaest apostola. U izgradnji nove bazilike, na inicijativu pape Julija Drugog, koja je trajala od 1506. do 1626, učestvovali su brojni poznati italijanski majstori i umetnici, od Bramantea, preko Rafaela, Đokonde, Berninija i de Sangala, do slavnog Mikelanđela.
Najveći doprinos genijalnog vajara ovoj čudesnoj građevini je blistava, veličanstvena kupola, visoka 138 metara, koja i danas dominira panoramom večnog grada i kao da lebdi u vazduhu. Kupola je izgrađena po Mikelanđelovim nacrtima posle njegove smrti. Neraskidiv deo celog prostora koji zauzima Bazilika Svetog Petra je i kasnije podignut istoimeni trg. Projektovao ga je i za samo deset godina (1657-1667) izgradio čuveni Bernini. Trg Svetog Petra okružuju kolonade sa statuama 140 svetaca, a čini ih 284 stuba podignuta u četiri reda. I dve fontane i u njegovom centru drevni egipatski obelisk daju trgu dodatnu lepotu. Taj obelisk, iz 13. veka pre Hristovog rođenja, bio je ratni plen rimskog cara Kaligule, a na mestu na kojem se i danas nalaz postavljen je u 16. veku, po nalogu pape Siksta Petog. (Izvor: novosti.rs; fotografije: Wikimedia)
