Frederic Chopin Aerodrom prazan, jos se cekaju samo dva aviona da odlete u pravcu jugo istoka planete. Profil putnika je priicno isti sto se tice kolicina sminke, svajcarskih satova i ostalih reklamnih uredjaja, jedino ih religija razdvaja. Da, u pitanju su stare nacije Jermenija i Izrael. Ovog puta ukrcavam se na Nojevu barku via Jerevan. Avion pun srecnih Jermenskih imigranata koji ne mogu da docekaju da spuste svoje Boss-ove cipele na Jermensku svetu zemnju. Aerodrom Zvartnots izgleda skoro ko Schiphol nema zezanja, Jermenski dijaspora je bacila opasnu kintu na izgradnju, ali zato kad se izadje napolje oseti se bivsa sovjetska drzava koju trese opasna tranzicija. Imas dve opcije na putevima crni dzipovi najvise (G500 Mercedes uglavnom) ili lade i volge, jedina zajednicka strana im je da imaju zatamljena stakla i ista face za volanom. Jedan od najstarijih gradova na svetu i sprega izmedju Evrope i Azije, koji je prosao sito i reseto ima dusu je srce,mozak,ruke i noge cele zemnje. Jerevan Zelinilo u centru radi mnogo bolje od Beogradskog, ali zato nasa okolna naselja su Garmish-Partenkirchen za njihova. Taksista Stare Lade Nive, koji ima ugradjen tv najnovije tehnologije iznad taksimetra prica mi na ruskom 200/sat mislici da ga ja razuem, vozime do hotela Jerevan.Klasican hotel sa francuskim akcentom, zahvaljujuci Charle Aznavour-u poznatom Francuskom pevacu jeremenskog porekla koji “Ambasador Jermenije” i strasna karika izmedju Jermenije i Francuske. Jedna rec koja koja me asocira na Jermene je gostoprimstvo, posto imam prijatelje jermene od prvog dana pocinje five star avantura, moja obaveza je bila samo da ne idem u sorcu i papucama sa njima i da imam dobar apetit, to znaci treba da budem skockan sa dobermanima u stomaku. Jutrarnja kafica i dorucak pocela je u maloj ulicici blizu glavnog trga Hanrapetutyan. Ja sedim i cekam sta ce oni da mi naruce. Dobar jogurt prepoznajem ali zato Lahmahjoon ne. To je neka vrste veoma tanke pizze sa preliveno sa izmrvljenim paradajzom, bosiljkom, lukom i mladom jagnjetinom (neki pra deda italjianske pizze sigurmo) koju savijes u rolnu i postane buritto i smazes u roku pola minuta, inace 2 evro porcija. Kolko su gostoprimljivi ja da sam trazio Jelen pivo nasli bi ga garant. Tokom celog dana uvek je pored sebe sam imao flasu ladnog soka od divljeg sipka sto je pored nara nacionalni proizvod. Alkohol niko ne pije tokom dana, to su kafice,cajevi i svarcvald torte.Ulice pune ljudi i dece obuceni od glave do pet, po bastama mozes da vidis kako “biznismeni” igraju jednu od najstarijih igara na svetu Tavla koja je slicna sahu (ipak ne smemo zaboraviti da je Gari Kasparov odavde) jos iz persijskog carstva ali ovog puta na njihovom Ipadu . Devojke na ulicama slicne nasima sto su ozbiljnije u faci vise su atraktivnije .Armenska Opera kao nas konj na trgu, sastajaliste svih generacija ,nosi duh velikih kompozitora klasicne muzike jos iz doba SSSR-a. Ako neko kaze standard zemnje se vidi po automobilima to bi znacilo da Jermenija bolja nego Linhejstajna. toliki broj skupih automobila nisam video u zivotu. Ispred obicne buregdzinice mozete da vidite parking vredan minimalno pola milona eura. Veliki parkovi, muzeji su izgradjeni u najnovijem stilu, sve zahvaljujuci mocnim gastarbajterima. Jerevan Kaskada poznate stepenice fazon Lovcena (samo ovo je u centru grada) gde se samo penju mladi i turisti, nije uposte losa stvar posle hard core krkanja .Mislim da je Andre Agassi jedini Jermen koji je mogao da ozbiljno potrci. Ritual vecere pocinje oko 5 popodne, Kavkaski restoran kombinacija Jermenske i Gruzijske kuhinje, Gruzijci imaju vise soseva, ali samo jedna magicna rec je mnogo vazna za sve njih a to je Khorovats sto znaci rostilj. Cim su seli poceli su da izbacuju na stolove IPhones (uz postovanje prema jermencu Steve Jobs-u), cigare, kljucevi od auta i tablete za varenje. Poceli smo sa njihovom pecenom pastrmkom jedna na nas pet, prilicno zdrav start ali za par minuta stizu tri profi konobara sa i obesenim jagnjeca rebrima, prasetinom piletinom u X kolicinama, zaledjene flase ruske vodke uvijene u papirima da ti se ne zalepi ruka ( i ako njihova vodka od duda nije bas neka) i arsenal casica. i akcija pocinje, ako hoces da gasis ima neka estragon zelana gazirana limunada. Na stolu nema mnogo filozofije, dobra vodka, dobro pecenje, korpa sveze mirodjije, bosiljka, persuna i fenomelan hleb lavash i udri. Ako ti si se pije ne mozes samo da kazes ziveli i da pogledas u oci ,vec moras da kazes neku pametnu zdravicu,sto znaci ovde nikada ne moze idiot da postane alkoholicar. Posle maratonske vecere, pala je dvocasovna setnja po Abovyan ulici, vide se puni francuski bistroi jedan do drugog, stavrno ko da su Francuzi ovde bili a ne Bachuske, autorizovane radnje poznatih satova i modnih kreatora. Poznati Caj od Nara (koji mozes da narucis na srpskom jer su reci iste) i francuski fazon vanila peciva Nazook je bio poslednj potez te veceri. Sledece jutro,vruc lavash tanki hleb namazan puterom i barena jaja i spremni za novi dan.Ovog puta sam uzeo paket tableta za varenje. Izlazeci iz Jerevana, vidu se veliki ostaci komunizma, razvaljeni sivi blokovi, bilobordi (coca-cole, telfonskih operatora, i koncerta Gorana Bregovica) auto prevoznici koji voze na divljaka i ponovo arsenal skupih automobila na semaforima sa registarskim brojevima koje se lako zapamte. Generalno Jermenija je veoma bezbedna zemnja, samo sto je velika zrtva tranzicije posle raspada SSSR-a, i naravno onda da korupcija i monopol drma zemnju, ostale komsijske zemnje bog im bar dao prirodne resurse, a jermenima nista. Kad saberes to,genocid pod kojim su bili od strane Turaka, tezak komunizam dobiljes jednu od najcaih i najponosnijih dijaspora na svetu. Skolljke ruskih kamiona nizaju se na putu i onda odjednom prvoklasni Golf tereni, tranzicija je cudo! Uvek volim da stanem da kupim nesto lokano pored puta, ovog puta Sudzuk visi pored puta, taman ponovo pomislio da je neka kobaja, kad ono uvaljeni orasi u sirupu od grozdja, vanile, cinamoma malo brasna i susi se ko prsuta. Metar kobaje pola evra.Mnogo jak slatkis sa cajem. U kolima tresti neka fora nase Indire, ali zato kad se vozi polako ruske sansone ( ipak da nije rusa, muslimanske komsije bih pojeli za dorucak). Odjednom pored puta vidimo jezero gde su oblaci zabijeni u vodi, neverovatna slika. To je jezero Sevan, koje je na najvisoj nadmorskoj visini na svetu, sa prelepim pejzazima i statim manastirima.Bezbroj bungalova oko jezera koji su u stvari deo restorana, sto znaci iznajmis bungalov i konobari te hrane ko lava u kavezu. Rostilj ovog puta je bio u zemnji, sto znaci rupa od 2 metra dole, na dnu zar , pa zica sa povrcem , pa obesena jagnjetina, pa pola kile masti koja se topi i curi po jagnjetini i povrcu. Neki “Kilkia” (jermensko lager pivo) je bilo cisto osvezenje dok nije stigo Mr.Ruski Standard (vodka). Ovog puta sam bio samo na jednoj porciji pecenja i zavrsio vrhunskoj supi od sociva sa suvim kajsijama i orasima. Po povratku u Jerevan svratili smo u jedno selo zvano Byurakan, selo je poznato po manastiru Sv.Ion Krstitelj koji je na vrhu planine koji preziveo opsade araba u pocetku nase civilizacije. Jermenski manastiri su locirani kao Ostrog na nemogucim lokacijama i to sagradjeni od ogromnih blokova, kako bi bilo tesko ih naci i unistiti, sto sam video iz prilozenog. Kao i uvek seljani gostoprimljivi i spremni na ruskom da pricaju sa mnom i ako ja ne razumem. Stariji ljudi imaji nostalgiju za velikom rusijom, dok mladji su vise za nekog crnog dzipa i neku torbicu.Nazad za Jerevan, ponovo na putu razvaljen pejzaz i odjednom kuca sa mermernim tigrovima i terazijskom cesmom u dvoristu. Ove veceri sam resio bez rostilja. Jedan americki lanac hotel vazi za najbolji objekat u zemnji, ne zbog zapadnog stila vec zbog najbolje Duduk sviraca koji nastupa svaki vikend tamo. Armenski Duduk ( frula) koja je zasticena UNESCOM je fenomelan instrument. Mali jermanac za razliku od naseg Bore Dugica je bez brcica. Prosto kad cujes duduk najezis se, za mene je bila mesavina orjientalne muzike i soundtrack Hrabro srce sa Mel Gibsonom. Uz tu muziku stize dupli zagrjeani Ararat (najpoznatiji Jermenski konjak) koji je ko lek na ranu, i velika cinija svezeg voca. Posle Jermenskog Bore, druga stvar sto se tice muzike je jazz. Ovde je najce uporiste jazz-a u ovom delu sveta, ja sam bio odusevljen ponudom jazz barovima, mi smo ponovo smo zaseli sa duplim Araratom i svezim vocem uz muziku Geroge Avakian-a ( producent Miles Davis). Pred odlazak nazad, odveli su me na najvisu vrh Jerevana da se pozdravim sa gradom i mocnom planiinom Ararat koja gleda na svakdnevno na grad. Kofer su mi napunili sa slatkim sudzukom i Konjakom tako da u toku puta nisam bio gladan i zedan.
Putopis napisao Aleksandar Mitrovic
