Italijanska kriza je i kriza potrošnje – a stoga je žrtva i turizam, evropski i domaći, najviše onaj masovni…
Sezona je u punom zamahu, a očajni koncesionari prodaju koncesije i opremu, poput bara, picerije, sladoledarnice, kabina, tuševa, u Falconeu kod Mesine. Na drugim mestima, na primer u izvikanom Vijaređiju, daju nedeljom ulaz i korišćenje opreme gratis onome ko je već bio u subotu.
Ili nude popuste za porodicu. Ili nude popuste za suncobrane dalje od obale: 25 evra prva dva reda, 20 treći red, a 12 četvrti red (ne u Portu Rekanatiju, ali da u toskanskoj Maremi).
U Đenovi nude kurs engleskoga gratis gostima koji plaćaju suncobran, a na drugom mestu šiacu masažu gratis. U Ostiji, kojoj gravitira Rim, smanjili su cene za petinu i nude plaćanje na rate. U Napulju nude karticu koju mogu koristiti danas jedni, sutra drugi.
"Radimo kao Rajan Er, prešli smo na ponudu low cost" – malo se sprda a malo jada novinarima Oreste Đijanes, čija porodica već treću generaciju ima koncesiju u Viaređiu. I tvrdi da nikada nije bilo tako malo gostiju.
Na televiziji smo videli uređene plaže s 3-4 gosta pod suncobranima, kao da je jesen. Oni koji dolaze guraju se na neuređenim delovima, bez toaleta, bez suncobrana, ali gratis. Nema novca, ili se on štedi za još crnju sutrašnjicu. A to su oni koji mogu na more. Mnogi i ne mogu.
Izvor: jutarnji.hr
