Meksicki Karibi – Holbox Kada gledas kroz prozor aviona tokom sletanja u Kankun, imas osecaj da sleces na neki razvaljeni africki stadion sa polumrtvom zutom travom. Nema nikakve veza sa nekom tropikanom. Ubrzo nakon izlaska, udarite lagana vlazna vrucina i talas meksickih taksista koji sa razvaljenim engleskim vec te prekstavaju sa “Hello my friend”. Zahvaljujuci upustvima koje imam, preskacem ih i idem direktno na luksuzni bus koji te vozi u centar za sam 2 $. U centru je brdo taksista i tamo cu uz znojavu Coronu(pivo), Nachos(chips) i Ceviche de Camaron( svezi marinirani skampi u soku od limuna sa lukom,parajdazom, korijandrom) sa taksistima da se cenkam za pravi put koji me ceka. Normalno ceo centar se zuti od Meksickih Nissana, izgledaju razvaljeni ali rade perfektno. Bio sam uporan sa mojom cenom od 50$ da krenem na sever drzave Quintana Roo, i posle pola sata, jedan se prijavio. Nissanche klasika, bez klime sa nasmejanim Mehosom i majkom bozjom velicine njegove glave okacene o retrovizor prica sa mnom iskljucivo na spanski sa uskocicama “My friend” i “Really?!”. Narednih 3 sata brze voznje kroz sela i dzungla je proslo brzo, stali smo usput da zveknemo svez kokos( koji ti daje energiju za takvu klimu). Kroz prozor mozes da vidis male kucice na pola metra od puta kako nasmejana deca trckaraju i masu nam, stado zgoljavih krava koje jedu neku zutu travu koja uopste i ne postoji. Prilazimo malo selu zvano Chiquila koje predposlednja moja finalna destinacija. Selo u potpunosti pusto, samo luka radi ko besna. Vidim kamione kako sa brodica tovare uhvacene ajkule. Taksista mi kaze da je to tu glavni biznis, jer ta opasna siva stvorenja zavrsavaju u cinijama najluksuznim Japanskim restoranima. Seo sam na camac sa par Nemackih turista i uputio ka ribarskom ostrvu Holbox ( vozac brodica kaze da legenda kaze da su Maya narod dali ime Holbox sto znac crna rupa, kad su prvi evropljani krocili na to ostrvo oni su africkom robu koji ih je svo vreme veslao dotle odsekli glavu i zakopali u pesak da bi pokazali svoju moc narodu Maja, dok su ih onii sa strahom svo vreme to gledali i od tada ga nazvali Crna Rupa). Posle kratke voznje, istrcalo je pravo Benetton Karipsko ostrvo gde svaka kucica ima drugu jarku boju. Ostrvo je prirodno zasticeno blago pod patronatom Meksika sto znaci kako je bilo pre tako je i sada. Ulice su peskovite i nema automobila uopste, samo su dozvoljeni oni autici za golf, bicikli i skuteri. Niko nema obucu i svi ti se javlaju.Veoma malo turista i profil je prilcno evropski, kulturiska koji imaju iskustva sa takvim skrivenim destinacijama, totalno razlicito od Kankuna koji je pun razvaljenih turista sa narukvicama koji ti daju da pijes i jedes dok ne puknes. Hocu da kazem da je tolko opusteno mesto da posta dodje dvaput mesecno i to na jednu adresu kod predsenika ostrva i posle lokani stanovnici skoknu da njegove kancelarije da podignu postu ako su dobili. Bacio sam stvari u sobu i odma zapalio na kilometarsku plazu. Pesak ko brasno, topla voda tirkiz plavo boja, plicak 100metara i nema zive duse, po prostu raj na zemnji. Felipe Mehos odma mi je zakazao brzinsko pecanje sa plaze tacno u 7 uvece. Kaze da u 7 barakude pocinje da se motaju blize plazi i da je velika verovatnoca da ce da padne nesto za rostilj. Pored barakuda u 7 dolaze i veliki komarci za koje imamo spremljenu kremu. I stvarno posle 15 minuta barakuda je pala, bila je dosta velika da je to bilo dovoljno za veceru. Restorani su bez podova zabodenii u pesak. Pored lampi, jedino sto je na struju je veliki svetleci frizider Corone I Pacifia (piva). Baracuda se presece da bi se dobijo izgled leptira uvije se u list banane i zakaci se na neku knjiga rostilj fazon i lagano na zar. Za to vreme mi smo na Pacificu (pivo) i Guacamole (avokado namaz sa paradajzom, lukom, korijanderom i limunovim sokom). Osoblje strasno ljubazno i jos kad im kazes da si zemnje odakle je Bora Milutinovic onda vec ti stizu piva na racun kuce ( Bora Milutnovic je vodio nacionalni fudbalski tim Meksika i on je ovde vecita legenda) Posle “par” Pacifica Baracuda u obliku leptira se servira na sto. Prelije se maslinovim uljem svezim korijandrem i malo limunovog soka i akcija pocinje ( iskljucvio prstima). Dok smo krkali, nasa publika su bile lokane macke koje su cekali da ociste tanjire na kraju vecere, sve u svemu prava divlja tropska atmosfera. Zavrsili smi sa teqilom uz znak postovanja na gostoljubivle lokane mestane koji pocinju i zavrsavaju sa teqilom. Rano ujutru direktno iz kreveta zakucas se u vodu, i ko nov si. Dorucak atomska bomba, pasulj, jaje, luk, (chorizo) svinsjka kobasica sa paprikom uvijena u tortilju sa napitkom zvana Michelada ( pivo pomesano sa sokom od paradajza sa par zacina) Krece se u malo krstarenje sa brodicem. Tokom dana oko Holboxa se pojavljuje najveca riba na svetu Kitova Ajkula sto je najveca atrakcija ovde kao i Isla Pajaros ( ostrvo Ptica) gde preko 500 razlicitih vrsta ptica stanuje. U tom periodu ostrvo je bilo rozo od invazije Flamingosa. Po povratku na ostrvo, lokalni ribari od sinoc su se spremali na lov na ajkule. Camce su punili sa velikim udicama, i ladnim pivom a za mamac su koristili ribu Yellow fin Tuna koju bi svaki luksuzni restoran voleo imati u kuhinji. Sa biciklom sam napravio laganu patrolu po opustenom ostrvu i na kraju zavrsio za Palapa Bar na plazi gde se cool ekipa skupila da gleda fenomenalan prizor koji se desava 365 dana u godini ukopavanje sunca i meksicki zaliv. Neki Svedjanin je upecao par dobrih komada Tunjevine i opleo odma rostilj na plazi za poznanike i ne poznanike sto je totalno normalno za Holbox. Jednom recju mestani i turisti cine jednu veliku familiju koja krasi ovaj skriveni raj na zemnji.
Putopis napisao Aleksandar Mitrovic
