Najpoznatiji svetski kafe-restorani, poslastičarnice i barovi…

Jedan od omiljenijih načina opuštanja većine svetskih globtrotera koji svakoga leta preplave sve evropske i svetske metropole svakako je uživanje u nekom lokalnom kafiću, poslastičarnici ili restoranu. 

I zaista, ima li lepšeg osećaja od toga da se, posle uzbudljivog i zamornog obilaska istorijskih spomenika, trgova, muzeja, udobno zavalite u fotelju u bašti jednog takvog lokala i, uz kafu, kolače ili osvežavajući napitak posmatrate prolaznike ili sa svojim saputnikom rezimirate utiske.

Ovaj doživljaj je još potpuniji ako otkrijete da je lokal koji ste odabrali jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata na svetu i mesto u koje su svojevremeno redovno dolazile mnoge slavne ličnosti.

Zato, ako vas put nanese u Pariz, Rim, Veneciju ili Beč, a možda i u neku udaljeniju metropolu na drugom kontinentu, obavezno posetite bar neki od starih kafe-restorana, poslastičarnica, čajdžinica ili barova sa neverovatno dugom istorijom i tradicijom. Kako su prve biljke kafe u Evropu, iz Otomanskog carstva a preko Venecije, stigle u 17. veku, ubrzo je napitak od njenih tamnih, preprženih zrna postao veoma popularan, pa su, po uzoru na tradicionalne kafedžinice u arapskom svetu, one otvorene i u svim većim evropskim gradovima.

Preteče današnjih kafića odmah su postale omiljena mesta okupljanja evropske aristokratije, slavnih pisaca, slikara, filozofa, političara, revolucionara. Kao mesta sa tako bogatom tradicijom najpoznatije kafedžinice evropskih metropola početkom 20. veka stiču status pravih kulturnih institucija i postaju izvor inspiracija pesnicima, slikarima, pevačima, pa i filmskim stvaraocima.

Mnoga od tih mesta u kojima ste nekada, u svako doba dana ili noći, mogli sresti najpoznatije intelektualce toga doba, i danas "pamte" njihove burne rasprave posle kojih se menjala istorija sveta. Zato takva mesta svakako vredi posetiti i u njima osetiti duh starih vremena.

"Florijan" u Veneciji
* Od kada je otvoren davne 1720. ovo mesto redovno su posećivali aristokrate, bogati trgovci, ambasadori iz čitavog sveta, veliki stvaraoci i umetnici koji su sate provodili u nekoj od šest sala u kojima sve odiše luksuzom

Smešten ispod arkada na jednom od najlepših evropskih trgova, sa pogledom na katedralu Svetog Marka, kafe-restoran "Florijan" je od svog otvaranja, davne 1720. godine bio, i ostao, jedno od najpopularnijih mesta za uživanje i opuštanje u ovom prelepom gradu. Od samog otvaranja ovo mesto su redovno posećivali pripadnici mletačke aristokratije, bogati trgovci, ambasadori iz čitavog sveta i veliki umetnici. Poznato je da je i najveći ljubavnik svih vremena Đakomo Kazanova rado provodio vreme u "Florijanu". Možda je neposredno pre polaska u novu, uzbudljivu ljubavnu avanturu, baš ovde ispijao kafu. U 19. veku "Florijan" je bio veoma popularan među poznatim evropskim književnicima. Lord Bajron, Gete, Žorž Sand, Alfred de Mise i Marsel Prust, samo su neki od slavnih gostiju koji su sate i sate provodili u nekoj od njegovih šest bogato ukrašenih sala. I danas, kao i nekada, ovde sve odiše luksuzom, svuda su postavljena ogledala u pozlaćenim ramovima ili lusteri od murano stakla, a zidove sobe velikana krase portreti najslavnijih stanovnika La Serenisime, odnosno Venecije.

Kafe "Greko" u Rimu
* Omiljeno mesto intelektualne elite, književnika i umetnika, Stendala, Lorda Bajrona, Kitsa, Ibzena, Andersena, kompozitora Lista i Mendelsona, a danas italijanskih političara i, naravno, turista sa svih strana sveta

Ovo je najstariji i najpoznatiji kafe u Rimu, iz 1760. godine. U njemu su kafu ispijale mnogobrojne evropske istorijske ličnosti, književnici Stendal, Lord Bajron, Kits, Henrik Ibzen, Hans Kristijan Andersen, kompozitori Franc List, Feliks Mendelson i mnogi drugi. Danas je "Greko", koji je inače naziv dobio po drevnoj grčkoj koloniji koja se nekada nalazila na tom mestu, omiljeno sastajalište italijanskih političara i intelektualaca. Budući da se nalazi u neposrednoj blizini Španskog trga, koji kao magnet privlači turiste iz čitavog sveta, najstariji kafe u glavnom gradu Italije i danas je svakoga dana prepun gostiju.

"Prokop" u Parizu
* Slavni Francuz Volter u ovom najstarijem francuskom kafeu dnevno ispijao i po 40 šoljica kafe, u njemu je Didro napisao "Enciklopediju", a Bendžamin Frenklin nacrt budućeg Ustava SAD

Smatra se da je "Prokop" najstariji kafe-restoran u glavnom gradu Francuske. Otvorio ga je doseljenik sa Sicilije Frančesko Prokopio dei Kolteli i te 1689. godine to je bila prva kafedžinica u Parizu u kojoj je bogata gospoda mogla da degustira novi egzotični napitak, tursku kafu. Pošto se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi i zgrada Francuske komedije, "Prokop" je ubrzo postao omiljeno mesto mnogih pisaca i glumaca. Gotovo svakodnevno posećivao ga je i slavni francuski književnik, filozof i istoričar Volter, za koga kažu da je dnevno ispijao i po 40 šoljica kafe, pomešane sa čokoladom. Smatra se da je Didro ovde napisao svoje delo "Enciklopedija", a Bendžamin Frenklin izradio nacrt budućeg Ustava SAD. Ovde su se pred izbijanje Francuske revolucije redovno sastajali Robespjer, Danton i Mara. U sećanje na taj važan period francuske istorije na zidovima jedne od sala ovog restorana i danas su ispisane reči iz Deklaracije o ljudskim pravima iz 1789. godine, ženski i muški toalet obeleženi su natpisima "Građanin" i "Građanka", na ulazu je izložen Napoleonov šešir, a na jednom zidu ispisane su i reči poznatog novinara i političara Kamila Demulena: "Ovde nećete naići na uobičajen dekor, ogledala i pozlaćene statue. Ovo mesto krase uspomene na sve velikane koji su ga posećivali pre vas".

Bečki kafei-poslastičarnice
* Duh Beča najbolje se može osetiti u autentičnim kafeima-poslastičarnicama, a posebno u "Centralu", koji ima status istorijske znamenitosti ovoga grada

Ukoliko zaista želite da makar nakratko osetite istinski duh Beča i načina života u ovom prelepom gradu, obavezno posetite jednu od širom sveta poznatih bečkih kafe-poslastičarnica. Prvi kafei u prestonici Austro-Ugarskog carstva otvoreni su krajem 17. veka, a danas ih ima više od 1.500. Njihovi viđeniji gosti bile su mnoge slavne istorijske ličnosti, kao što su tvorac moderne psihoanalize Sigmund Frojd, slikari Klimt i Kokoška, ali i revolucionar Trocki. Najstariji i najpoznatiji među bečkim kafeima je "Central", koji danas ima status značajne istorijske znamenitosti ovoga grada. Smešten u jednoj od bezbroj bečkih palata, njegova unutrašnjost odiše luksuzom, a pozlaćeni lukovi koje podupiru mermerni stubovi i glamurozni kristalni lusteri svakog posetioca ostavljaju bez daha.

Čajdžinica "El Fišavi" u Kairu
* Na ovom mestu, koje se nije promenilo dva i po veka, čovek mora da zaboravi na vreme, treba da sedne, zapali nargile i lagano ispija čaj od nane

Ovo je svakako jedna od najčuvenijih čajdžinica u muslimanskom svetu. Pošto je smeštena u samom središtu velikog suka "Kan el Kalili", u nju već punih 240 godina, koliko postoji, pored lokalnih trgovaca, podjednako zalaze turisti u prolazu, ali i mnoge slavne ličnosti. U potrazi za inspiracijom, ovde su redovni gosti bili i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1988. godine Nagib Mahfuz i pesnik Ahmad Rami. Čajdžinica "El Fišavi" se nimalo nije promenila i u potpunosti je zadržala duh starih vremena. Na ovom mestu čovek mora da zaboravi na vreme. Treba da sedne, zapali nargile i uz lagano pijuckanje čaja od nane posmatra večno užurban život oko sebe.

"Orijent bar", hotel "Pera palas" u Istanbulu
I danas je pravi doživljaj posetiti "Orijent bar" u hotelu "Pera palas" u Istanbulu i popiti šoljicu prave turske kafe ili čašu omiljenog alkoholnog pića na mestu na kojem su pre vas to isto činile slavne glumice Sara Bernar, Greta Garbo, Za-Za Gabor, strastvena igračica Džozefin Bejker, najpoznatija žena-špijun Mata Hari i pisci Agata Kristi ili Ernest Hemingvej. Hotel je izgrađen 1892. godine i svojim luksuzom odmah je privukao tadašnje pripadnike međunarodnog džet-seta. Kao vrlo čest gost ovog hotela čuvena spisateljica krimi-priča Agata Kristi možda je baš ovde dobila inspiraciju za svoj roman "Ubistvo u Orijent ekspresu". Naime, tokom svog boravka u Istanbulu najveći broj putnika čuvenog "Orijent ekspresa" boravio je upravo u ovom luksuznom hotelu.

"La Bodegita del medio" i "El Floridita" u Havani
* Zahvaljujući slavnom Hemingveju, ali i činjenici da je u baru "El Floridita" prvi put smućkan popularan koktel "daikiri", a svega nekoliko ulica dalje, u baru "La Bodegita del medio", podjednako omiljen "mohito", ova dva mesta obavezno treba posetiti u Havani

Kao veliki avanturista, boem, svetski putnik i ljubitelj alkoholnih napitaka svih vrsta slavni novinar i pisac Ernest Hemingvej mnogo je vremena provodio po barovima širom sveta i bio njihov redovan gost. Tokom boravka na Kubi on se zaista odomaćio u dva lokala u Havani. Oni su mu, kako je često umeo da kaže, postali druga kuća. Zahvaljujući slavnom Hemingveju, ali činjenici da je u baru "El Floridita" prvi put smućkan popularan koktel od džina i limete "daikiri", a svega nekoliko ulica dalje, u baru "La Bodegita del medio", podjednako omiljen koktel "mohito", ova dva mesta nalaze se na vrhu liste mesta koja obavezno treba posetiti u Havani. Stoga i ne čudi da se među slavnima koji su bili njihovi česti gosti, pored Hemingveja nalaze i holivudske zvezde Erol Flin, Ava Gardner, Gari Kuper, pevač Nat King Kol, ali i pisci Pablo Neruda i Gabrijel Garsija Markes. Uramljen natpis na jednom zidu "La Bodegite" i danas privlači ogroman broj turista iz celog sveta. Naime, rečenicu "Moj mohito u La Bodegiti a moj daikiri u El Floriditi" navodno je napisao lično Hemingvej!

"Long bar" u hotelu "Rafls" u Singapuru
Ernest Hemingvej je bio redovan gost i bara u jednom od najpoznatijih hotela na svetu, singapurskom "Raflsu"! Prijatelji slavnog pisca tvrde da ga u "Long bar" nije privlačila jednostavna elegancija prostora uređenog u kolonijalnom stilu, nego činjenica da je to mesto čuveno po koktelu, "Singapur sling", neverovatnoj mešavini džina, šerija, soka od ananasa, limete, nara, koantroa i ko zna čega još. Luksuzni hotel "Rafls" izgrađen je 1878. godine i godinama je bio mesto okupljanja mnogih pisaca avanturističkog duha. Tokom godina u hotelu su povremeno boravili i u njegov bar zalazili Džozef Konrad, Radjard Kipling, Somerset Mom, Andre Marlo, Oldos Haksli i, naravno, Ernest Hemingvej. Hotel i bar uređeni su u kolonijalnom stilu po uzoru na malezijske kuće iz dvadesetih godina prošlog veka.
Izvor: novosti.rs