Prestonica Nemačke kao novi Amsterdam. Ceo grad se prelazi na biciklu. Ostaci čuvenog Berlinskog zida – istorija u malom…

Glavni grad Nemačke umetnost slavi u nekom od 24 prestižnih svetskih muzeja, ali i na svim drugim mestima – na ulici, u metrou, u bašti ili na oronulim zgradama. Berlin je u potpunosti opuštenog duha, pa se čini da u saobraćaju ima više bicikala nego automobila, celokupni kvartovi su obezbeđeni za provod, a ovo je i meka za „slobodnu ljubav". Sudeći prema onome šta turisti u njemu traže, grad bi uskoro mogao da postane – novi Amsterdam. Istorija je ispisana duž ostataka Berlinskog zida. 

Centar Berlina ostavlja utisak moderne metropole, grada čije su ponašanje odredili brojni studenti. Iako na ulicama ne prednjače samo mladi, i svi ostali se tako ponašaju. Ceo grad se, pošto je bez uzbrdica, prelazi na biciklu, ali i na rolerima na samoj ulici, a u saobraćaju su i najrazličitija druga pomagala. Deca od samo nekoliko meseci se voze u korpama dvotočkaša, a pedale okreću i oni koji su premašili šezdesetu.

Prostrane zelene površine kod Ostrva muzeja, prepune su ljudi koji se odmaraju na travi. Svaki drugi vrućinu gasi – pivom, dok u odelu čeka metro.

Vožnja po kvartovima Mite i Krojsberg, u samom centru Berlina, nalikuje na hipi scene iz filmova prošlog veka. Ovo je stecište mladih, koji neguju sopstvenu kulturu i različitost. U velikom broju klubova u podnevnim časovima još traju žurke od sinoć, a neki barovi su i seksualno određeni.

Ono što se ne sme propustiti u prestonici Nemačke jeste obilazak ostataka Berlinskog zida. Za turiste postoje brojne organizovane ture, koje upravo prate liniju, danas zamišljenu, gde je pre pola veka dignut zid visine četiri metra. Posetioci mogu da vide mesto na kojem je zid prvi put probijen pre 13 godina, sa ujedinjenjem Nemačke.

Ovde zainteresovanima nije potreban vodič. Na svakih nekoliko metara postoje video zapisi, kratki filmovi, koji objašnjavaju turistima najbitnije događaje i verno dočaravaju sliku podeljenosti grada i uslove u kojima su Nemci, i sa jedne i druge strane, živeli.

Tura, dalje, ide prema BranderburŠkoj kapiji i Tijer bašti u centru Berlina, kao i kvartovima u kojima je ostalo po samo nekoliko ploča zida. Galerije i prodavnice u ovom delu danas gledaju na drugu stranu ulice, a ranije su – na zid. Upravo u blizini nalazi se i čuveni „Čarli ček point", jedan od četiri granična prelaza između Istoka i Zapada, gde je bio stacioniran američki vojnik.

Poslednja tačka je Istočni deo grada, gde je zid i najduži. Upravo na ovom mestu, Berlin je, na 20 godina od njegovog pada, angažovao umetnike iz 118 zemalja sveta. Oni su svojim muralima i grafitima iscrtali zid i pokušali da prenesu poruku o jednom političkom fenomenu, koji se ne sme ponoviti.

Obilazak trabantom
Ostaci Istočnog Berlina mogu se naći – i u automobilima. Naime, trabant je najpoznatiji zaštitni znak voznog parka Istočne Nemačke, pa se i danas u prestonici neguje njegov kult. Sa burnim razvojem turizma, u Berlinu je dosta popularna i tura obilaska grada u trabantima jarkih boja. Tako se na ulicama mogu spaziti automobili obojeni u drečavo roze, žute, kao i u zebraste, zmijske ili tigraste dezene.

Izlet u Potsdam
Turisti koji imaju dan više treba da posete i Potsdam, gradić smešten na oko 30 kilometara od Berlina. U savremenoj istoriji poznat je kao mesto u kojem je potpisan mirovni sporazum na kraju Drugog svetskog rata. Pored toga što je istorijska znamenitost, Postdam ima i jednu od najlepših palata u Nemačkoj, Sansusi. Smeštena je između impozantnih vrtova, koji oduzimaju dah.
Izvor: novosti.rs