Ovog proleća navršava se pet godina od kada je biznismen iz Slovenije Leon Srnec počeo da stvara Etno-eko selo Vraneša u okolini Nove Varoši i tri godine rada tog turističkog naselja.
Ulaganjem od 1,2 miliona evra (delom svojih para, delom kredita iz Fonda za razvoj i od poslovnih banaka) ovaj Celjanin napravio je oazu sa četiri zvezdice usred kamenitog prostranstva i uspeo ovde da privuče domaće i strane goste, pa sada sumira postignuto.
Prve dve godine rada, kaže on, nisu bile lagodne. Valjalo je ime i ugled na turističkom tržištu izgraditi, uvek nešto dodatno uložiti, sistem učvrstiti. A u turizmu, naglašava, ne sme da se zaspi, stalno treba održavati nivo.
Ipak, vredelo je, u trećoj godini rada se lakše posluje, pa i zarađuje. Etno-eko selo Vraneša je sve posećenije, dolaze mu turisti iz Beograda i Vojvodine, iz Slovenije, Nemačke, Austrije, Italije, koje oduševljava netaknuta priroda i srpska tradicionalna kuhinja.
"A budući da je ovo velika investicija, povraćaj svega uloženog očekujem tek za deset godina, s tim što već sada znam da sam na dobrom putu: zadovoljni gosti dolaze po nekoliko puta godišnje", kazuje 49-godišnji Leon Srnec.
On preporučuje i drugim stranim investitorima da svoj novac ulažu u Srbiju. "Ako to pametno urade, moguće je da povrate uloženo i zarade. Srbija ima snažan potencijal, neiscrpne a nedovoljno iskorišćene rezerve. Na primer, opština Nova Varoš ima ogromne resurse za turizam i poljoprivredu, tri jezera, a to se malo koristi. Uz to, približavanjem Srbije Evropskoj uniji biće lakše doći do potrebne dokumentacije i kredita, što pogoduje investitorima, kao što im može biti od koristi i povoljan bilateralni ugovor Srbije sa Rusijom", napominje on.
Čudili su se mnogi kad je 2007. ovaj biznismen, koji se do tada u Celju bavio prodajom papira, stigao u zabačena Vraneša da pravi apartmansko naselje. Jeste da je kraj prelep, dva jezera (Zlatarsko i Radoinjsko) takoreći u vidokrugu, meštani radni i njihovi proizvodi neprskani, ali ima li smisla ovde uložiti ceo milion, pitali su se u ovom kraju.
A Srnec je imao svoju viziju. Dopremio je 2.000 kubika zemlje da bi prekrio i izravnao kameniti plac, utrošio 220 mina prilikom kopanja rezervoara za vodu, napravio put, sopstveni vodovod, trafo-stanicu, agregate za struju, helidrom…
Usred naselja drvenih zdanja je centralni objekat od 400 kvadrata, dva apartmana, pet bungalova, 26 ležajeva, wellness centar sa bazenom, ruskom banjom, finskim saunama, ledenim pećinama, đakuzijem.
Prostor je oplemenjen cvetnim baštama, potočićem sa fontanom, drvenim mostom. Gostima se nude vožnja čamcem i katamaranom po jezerima, putovanje do hranilišta beloglavog supa i do Belog anđela u manastiru Mileševa, šetnje po padinama Zlatara.
Posao je ovde dobilo 13 meštana. Vlasnik Leon, kome porodica, naročito sin Žiga, pomaže u ovom poduhvatu, sve stigne, mada, kako kaže, svoj radni vek proživljava na točkovima: prelazi preko 100.000 kilometara godišnje, putevima Srbije, Slovenije, država EU.
"Upravo sam u pregovorima sa potencijalnim finansijerom za ulazak u proširenje kapaciteta u etnoselu: gradnju novih zdanja, sportskih terena i dodatnih 50 ležajeva, jer mi je sada najveći hendikep što ne mogu pun autobus putnika da smestim odjednom. Očekujem da na jesen krenem s tom gradnjom, a u priči sam i oko podizanja farme krava, koza i ovaca s mlekarom u obližnjem selu Komarani", planira Slovenac, koga meštani Vraneša hvale i kao čoveka i kao poslodavca.
Leon Srnec se, to ne krije, trajno vezao za ovaj kraj, uživa u njemu i tu će ostati…
Izvor: politika.rs; Branko Pejović