Najautentičnija i najromantičnija dunavska čarda je, svakako “Nakraj sveta“, smeštena na rukavcu Arkanj, nadomak manastira Kovilj. Stecište boema i umetnika koji su je i oslikali, ušuškana među prastarim dudovima i bradatim vrbama, ona je pravo razmeđe između uzavrelosti modernog i mira nekih bivših svetova.

Na početku, služile su samo za predah i okrepljenje ljudi koji su se, odvajkada, slegali na njegove obale, a onda i kao neponovljiva mesta za odmor, zabavu, uživanje… To su, načičkane uz večnu reku od severa do juga, i danas. 

Oaza
Ovako o čardama na Dunavu govori Miroslav Božin, novosadski novinar i publicista, bez sumnje najbolji poznavalac svih turističko-gastronomskih nijansi bisernog niza tih objekata. One su, nekada, služile uglavnom dunavskim alasima da bi, kada je njihovo vreme minulo, postale oaze romantičnih sećanja, neponovljivih zvukova tamburaških žica, skrivenih ljubavnika i večitih boema.

"Najsevernija naša čarda na Dunavu je „Pikec" kod Bezdana," kaže Božin. "On je praktično smešten na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske i gosti stižu odasvud, pa čak i iz Nemačke, Kanade, Francuske…

Ovu čardu ćete, dodaje novinar, zapamtiti po mnogo čemu, ali po ribljem paprikašu i neponovljivim domaćim rezancima naročito. I to, ali i niz drugih čari pružaju, međutim, i dunavske čarde oko Apatina. Tu su prastari, nežno arhaični „Vagoni", pa nešto urbaniji „Harčaš" i, najzad, najraskošnija i najudobnija dunavska čarda ‘Zlatna kruna’".

Sveže
"Svakoga jutra naši ribari donose smuđeve, somove, šarane, kečige ili štuke koje su, neki sat ranije, izvukli iz dunavskih nedara, onda gost sam izabere šta od toga hoće, a mi to spremamo onako kako se to na reci radilo vekovima," kaže Željko Višekruna, zajedno sa bratom blizancem Brankom, vlasnik ove prelepe čarde.

„Zlatna kruna" ima i izuzetno komforan smeštaj u desetak dvokrevetnih soba i organizuje vožnju brodićem po Dunavu i fotosafari u prebogatom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje". Nizvodno od Apatina, kod Bačkog Novog Sela je takođe čuvena čarda „Kod Necka", a odmah zatim, u okolini Bačke Palanke, i izuzetno atraktivne čarde „Kaloš" i „Florida".

Ako njih, ploveći od severa ka jugu, neko i mimoiđe, a pogrešiće, one u okolini Novog Sada sigurno neće. Jer, na onoj „Kod Braše" u Begeču, rade pravi ribarski čarobnjaci koji miogu baš sve: da „dunavskog princa" smuđa spreme na bezbroj načina, ali i da od bele, sirotinjske ribe pripreme carsku trpezu. Nemoguće je, naravno, promašiti i novosadsku čardu „Kod Bate Pežoa", legendarnu i po ponudi i po vlasniku čije ime, odnosno nadimak nosi.

Štimung
Sve pobrojane čarde nalaze se na levoj, bačkoj, a kada se od Novog Sada zaplovi još nizvodnije, one će početi da izranjaju i na desnoj, sremskoj obali čudesne reke, ušuškane između nje i fruškogorskih padina. Najviše ih je u okolini Beške, a najpoznatija i najstarija je čuveno „Sidro".

"Znam da žice tamburaške uz Dunav prelepo zvone od severa do juga, ali ove u sazvučju sa Fruškom, zvuče najnežnije," kaže, uz osmeh, vlasnik Vlada Sapun.

Najzad, biti u Zemunu, a ne svratiti u „Šaran" isto je, kažu stari Zemunci, kao i ne biti u toj varoši. U legendarnu kafanu su se, doduše, „umešali" i morski specijaliteti, ali ona, naslonjena na svoju reku, i dalje svedoči o dahu i duhu njenog večnog trajanja.
Izvor: novosti.rs