UNESKO je 2007. označio Galapagos kao jedno od ugroženih mesta na svetu. Međutim, 2010. pošto je vlada Ekvadora ubrzala postupak konzervacije, ta ostrva su uklonjena sa liste.
Iako ova priča ohrabruje, postoji još mnogo mesta na planeti koja bismo mogli bespovratno da izgubimo do 2100. Jednom kad afrički lavovi nestanu, ne možemo ih zameniti. Isto važi za neke ostrvske zemlje i venecijanske građevine iz 9. veka.
Naravno, nemoguće je odrediti da li je Veliki koralni greben bitniji od Amazona, pa smo listu najdragocenijih ugroženih destinacija napravili hronološki. Evo koliko brzo možemo da izgubimo neka od čudesnih mesta na planeti ako nešto ne preduzmemo iz istih stopa.
Prvi deo pročitajte OVDE!
II deo
Do 2070. mogli bi da nestanu Himalaji
Poput Antarktika, Himalaji su prekriveni snegom i ledom. Zapravo, najviši planinski venac na svetu koji se proteže na 2.500 kilometara kroz sedam država ima najveću masu leda na svetu, ako ne računamo polarne zalihe.
Međutim, kao i na Antartiku taj led se topi, pa je između 1950. i 1980. počelo da se smanjuje oko polovine njegovih glečera. 95 odsto glečera je počelo da se topi od 2010. i naučnici prognoziraju da će ostati svega 47 odsto njih do 2070.
Himalayan Stove Project ima ambiciozan cilj: da do 2014. stanovnicima planinskog masiva obezbede 10.000 ekoloških peći. Himalayan Eco Treks, sa sedištem u Nepalu, organizuje niz "zelenih" putovanja, uključujući i 25-dnevnu turu "Najbolje od Everesta" (Best of Everest), kombinaciju osam dana pešačenja i fizički manje zahtevnih dana obilazaka kulturnih lokacija poput drevnog grada Baktapura. Cena je od 2.675 dolara po osobi.
Do 2040. možemo da ostanemo bez vinograda
Ekstremne temperature i promene klime utiču na kvalitet zemljišta, pa bi mnogi regioni poznati po uzgoju vinograda mogli da ostanu bez svojih prinosa.
Od francuskog Bordoa, do Napa doline u Americi grožđe za kvalitetna vina moglo bi da postane raritet. Ako želite da pomognete – kupujte što više vina!
Do 2030. možemo da izgubimo staništa afričkih lavova, Amazon i Alpe
Lavovi
Afričkim lavovima je naročito teško. U poslednjih 50 godina, njihov broj u divljini smanjio se sa 450.000 do svega 40.000, što je pad od oko 90 procenata. Glavni krivac je čovek.
Neki stručnjaci procenjuju da bi mogli da nestanu već za 20 godina. Lion Conservation Fund radi na očuvanju i zaštiti ove vrste. Osim u vidu donacije, možete pomoći i konkretnije: Kuchanga Travel organizuje "volon-turizam", put u Zambiju gde pomažete u prikupljanju podataka o populaciji afričkih lavova i čuvarima koji brinu o njima.
Amazon
Ako se zadrži postojeći trend seče šuma, 55 odsto amazonske vegetacije moglo bi da nestane do 2030.
Krivci su ilegalne drvoseče, širenje poljoprivrednog zemljišta i klimatske promene. Kišne šume naseljava 30 miliona ljudi i jedna desetina biljnih i životinjskih vrsta. Amazon Conservation Association osnovao je par tropskih ekologa 1999. u cilju očuvanja biodiverziteta regije.
Turistička agencija Tropic iz Ekvadora vodi u posetu Huaoraniju, domorodačkom plemenu čiji vam članovi mogu pokazati kako da se popnete uz drvo, vozite kajak i crtate lice. Odsedate u eko-kolibama sa lokalnom kuhinjom koje vode Huaorani. Petodnevni put košta od 860 dolara po osobi.
Alpi
Povećana emisija ugljen-dioksida izaziva topljenje glečera na Alpima, pa stručnjaci misle da bi većina njih mogla da nestane već do 2030. U nekim oblastim ovog planinskog lanca od 965 km glečeri se smanjuju za tri procenta svake godine.
Alpi su dom za 30.000 životinjskih i 13.000 biljnih vrsta. Evropski program za Alpe pri Fondaciji za zaštitu divljih životinja (World Wildlife Foundation) posvećen je očuvanju biodiverziteta ove oblasti.
Izvor: b92.net; fotografije: Wikimedia
