U nedelju, 15. aprila 2012, pravoslavci će obeležiti Vaskrs – najvažniji hrišćanski praznik, dok će ga zapadni hrišćani obeležiti sedam dana ranije.

Uskrs ili Vaskrs (stsl. въскръс, arh. Velikden) je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila. 

Iz teološke perspektive, Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, kojim se izražava radost, zbog konačne pobede sina Božijeg, nad smrti i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Uskrs nego Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti a ne njegovim uskrsnućem, oslobodilo grehova. Ali, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu, smrt pobeđuje tek svojim uskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Uskrsa.

Zbog velikog značaja ovog događaja svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.

Nazivi
Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi, dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici.

Po rečniku porekla reči Duden, reč Ostern potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva od strane germanskih naroda a označavala je poljansku (njem. Heiden) prolećnu proslavu, čiji naziv moguće potiče od imena poljanske boginje proleća. Pošto se u srednjem veku uskršnje krštenje obavljalo zorom, u germanskom govornom području se za označavanje Uskrsa ustalila reč slična reči za istok. Tako Honorije Avgustodunezije (Honorius Augustodunensis) u 12. veku naziva Vaskrs (Ostern) po istoku (Osten), strani sveta na kojoj izlazi sunce, simbol vaskrsenja i neprolaznosti. U prilog tome, govori i odnos istih engleskih reči, easter i east.

Vaskršnja jaja
Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hrist oživeo i ustao iz groba. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simbolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.

Početak običaja da se za Uskrs pripremaju jaja potiče iz vremena Marije Magdalene, koja je prilikom širenja jevanđelija u Rimu izašla pred cara Tiberija sa rečima "Hristos vaskrse" i pružila mu na dar ofarbano jaje. Tucanje jajeta i lom ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života.

Narodni običaji
I danas se za ovaj praznik u narodu su ustaljeni mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, najviše crvenom bojom (mada se koriste i druge boje), poklanjaju se jaja i tuca se jajima. Pravoslavni hrišćani se tog dana pozdravljaju pozdravom "Hristos vaskrse" na šta se odgovara "Vaistinu vaskrse" (ili Hristos voskrese – Vaistinu voskrese). Taj pozdrav se upotrebljava u toku cele naredne nedelje.

Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva "čuvarkuća". Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu "buzdovan", a u Šumadiji se zove "vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: "Sve nam krslo i vaskrslo"…

Kalendar
12. april – Veliki Četvrtak (Veliko bdenije) – post
13. april – Veliki Petak – Raspeće Hristovo – post
14. april – Velika Subota – post
15. april – Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs
16. april – Vaskrsni Ponedeljak
17. april – Vaskrsni Utorak
Izvor: putnik.ch