U nedelju, 15. aprila 2012, pravoslavci će obeležiti Vaskrs – najvažniji hrišćanski praznik, dok će ga zapadni hrišćani obeležiti sedam dana ranije.
Vaskršnja jaja (foto: Wikimedia)
Uskrs ili Vaskrs (stsl. въскръс, arh. Velikden) je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz teološke perspektive, Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, kojim se izražava radost, zbog konačne pobede sina Božijeg, nad smrti i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Uskrs nego Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti a ne njegovim uskrsnućem, oslobodilo grehova. Ali, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu, smrt pobeđuje tek svojim uskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Uskrsa.
Zbog velikog značaja ovog događaja svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.
Nazivi
Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi, dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici.
Po rečniku porekla reči Duden, reč Ostern potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva od strane germanskih naroda a označavala je poljansku (njem. Heiden) prolećnu proslavu, čiji naziv moguće potiče od imena poljanske boginje proleća. Pošto se u srednjem veku uskršnje krštenje obavljalo zorom, u germanskom govornom području se za označavanje Uskrsa ustalila reč slična reči za istok. Tako Honorije Avgustodunezije (Honorius Augustodunensis) u 12. veku naziva Vaskrs (Ostern) po istoku (Osten), strani sveta na kojoj izlazi sunce, simbol vaskrsenja i neprolaznosti. U prilog tome, govori i odnos istih engleskih reči, easter i east.
Vaskršnja jaja
Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hrist oživeo i ustao iz groba. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simbolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.
Početak običaja da se za Uskrs pripremaju jaja potiče iz vremena Marije Magdalene, koja je prilikom širenja jevanđelija u Rimu izašla pred cara Tiberija sa rečima \"Hristos vaskrse\" i pružila mu na dar ofarbano jaje. Tucanje jajeta i lom ljuske, koja simboliše okove, predstavlja početak novog života.
Narodni običaji
I danas se za ovaj praznik u narodu su ustaljeni mnogi običaji, koji naročito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, najviše crvenom bojom (mada se koriste i druge boje), poklanjaju se jaja i tuca se jajima. Pravoslavni hrišćani se tog dana pozdravljaju pozdravom \"Hristos vaskrse\" na šta se odgovara \"Vaistinu vaskrse\" (ili Hristos voskrese – Vaistinu voskrese). Taj pozdrav se upotrebljava u toku cele naredne nedelje.
Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva \"čuvarkuća\". Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu \"buzdovan\", a u Šumadiji se zove \"vitica\". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: \"Sve nam krslo i vaskrslo\"…
Kalendar
12. april – Veliki Četvrtak (Veliko bdenije) – post
13. april – Veliki Petak – Raspeće Hristovo – post
14. april – Velika Subota – post
15. april – Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista – Vaskrs
16. april – Vaskrsni Ponedeljak
17. april – Vaskrsni Utorak
Izvor: putnik.ch
