Njihovom upotrebom trebalo bi da budu sprečeni napadi u vazdušnom saobraćaju. Ipak, korišćenje skenera za celo telo na aerodromima još uvek je sporno.

Evropska komisija je odlučila: od danas, 7. decembra 2011. godine, na aerodromima u Evropskoj uniji zvanično sme da se počne sa korišćenjem kontrole putnika uz pomoće skenera. Tome su prethodila brojna testiranja. Putnici će tako morati da uđu u kabinu veličine telefonske govornice, rašire noge, podignu ruke i budu podvrgnuti pregledu tzv. teraherc zracima. 

U osnovi je reč o malim radarskim uređajima koje emituju određeni signal, a potom primaju reflekse, objašnjava Helmut Esen iz Instituta za fiziku i radarsku tehniku. Nakon toga nastaje virtuelna slika na monitoru na kojoj se može videti da li osoba koja se proverava, ispod odeće ima opasne naprave.

Prednost nove tehnike je u sledećem: za razliku od detektora metala, skeneri za telo mogu da otkriju i tečnosti, prah i noževe sa keramičkom oštricom – dakle sve potencijalno opasne predmete koji ne sadrže metal.

Do odluke o uvođenju takvih skenera došlo je nakon što je pre dve godine sprečen napad na liniji Amsterdam-Detroit. Tada je 23-godišnji putnik iz Nigerije uspeo da prokrijumčari eksplozivnu supstancu u avion.

Skeneri pokazuju intimne detalje
Zamka se, kada je reč o novoj tehnici, krije u detalju: slika koju emituju skeneri vidno se razlikuje u zavisnosti od sprave. Tako je moguće videti sliku od simboličnih grubih crta i površina sa eventualnim opasnim predmetima, pa sve do detaljnog odslikavanja golog tela. Zbog tog poslednjeg došlo je do protesta među putnicima, ali i u određenom delu političara. Uređaji su vrlo brzo dobili nadimak: skeneri za skidanje do gole kože.

Evropska komisija je između ostalog i zbog toga odobrila korišćenje skenera na evropskim aerodromima samo pod strogim uslovima. Tako je zabranjeno da skeniranje koje je obavljeno ostane sačuvano na serveru. Osim toga, analiza fotografija mora se obavljati u strogo izdvojenoj prostoriji, a personal koji radi na tome ne sme da ima direktan kontakt sa osobom koja se kontroliše. Putnici, takođe, imaju pravo da odbiju takav način kontrole, odnosno imaju pravo da zatraže proveru uobičajenim metodama.

Potreba za dodatnim ispitivanjima
Evropska komisija zaključila je da „bezbednosni skeneri", kako su zvanično nazvani, ne bi smeli da predstavljaju opasnost po ljudski organizam. Naučnici, pak, po tom pitanju još nisu dali svoj konačni sud. „Kada je reč o mogućem biološkom delovanju teraherc zračenja još uvek nismo odmakli onoliko daleko koliko bismo hteli", kaže predsedavajući nemačkom Komisijom za zaštitu od zračenja Rolf Mihel. On kaže da sadašnja saznanja nisu dovoljna. U međuvremenu su predstavljeni i rezultati jedne evropske studije koji govore o tome da prilikom korišćenja skenera nisu zableženi biološki efekti nastali teraherc zračenjem.

Na nemačkim aerodromima je u poslednjih deset meseci izvršeno testiranje skenera u čemu je dobrovoljno učestvovalo oko 800.000 putnika. Rezultati testiranja bili su poražavajući: u skoro polovini svih slučajeva izazvan je lažni alarm, a putnici kod kojih se to desilo morali su da budu dodatno pregledani. Tako se dešavalo da alarm izazovu fleke od znoja, nabori ili dugmad na garderobi.

Nemačka je zato, za sada, odustala od uvođenja telesnih skenera širom zemlje. Trenutno, prema navodima Evropske komisije, samo Velika Britanija i Holandija na aerodromima lukama koriste te skenere, a Italija i Francuska izrazile su interesovanje za njihovo uvođenje. Evropski parlament pozvao je zemlje članice Evropske unije da novu metodu kontrole putnika uvedu do kraja aprila 2013. godine.
Izvor: DW