Ruski hrišćanski i paganski praznici uvek se proslavljaju festivalima u Moskvi. Ako nameravate tokom zimskih meseci da posetite Rusiju, nikako ne smete zaobići neki od brojnih moskovskih festivala.

Moskovski ruski zimski festival
Održava se poslednje nedelje decembra i prve nedelje januara u parku Izmailovo gde posetioci mogu da uživaju u vožnji trojkom i slušaju koncerte narodne muzike. Duh zimskig festivala se oseća u celom gradu – na Crvenom trgu se prave skulpture od leda, a izbor za nejlepšeg Sneška Belića održava se u Ulici Arbat. 

Festival decembarskih noći
Tokom druge polovine decembra i prve polovine januara, moskovska muzička klasična scena sija punim sjajem. Održavaju se koncerti kako domaćih, tako i velikih stranih orkestara.

Doček Nove godine i Božić u Moskvi
Doček Nove godine u Moskvi Pridružite se hiljadama veselih ljudi na Crvenom trgu koji uz pomoć sata na kuli Kremlja odbrojavaju poslednje sekunde do dolaska Nove godine.

Obucite se toplo, jer ako mislite da je u Moskvi hladno tokom dana, noć 1. januara može zasita predstavljati izazov za hrabre.

Božić
Božić se tradicionalno proslavlja 7. januara, ali je i Badnje veče podjednako važan datum pravoslavnim vernicima. Tada su svi na ulicama i odlaze u crkvu gde se služi liturgija.

Maslenica – nedelja ruskih palačinski
Ovaj festival predstavlja zaostavštinu paganskih vremena. Slavi kraj zime i dolazak proleća uz tradicionalnu hranu, kao što su blini – ruske palačinke koje simbolizuju sunce, zatim igre, predstave i naravno puno vodke.

Prikazan je i u filmu "Sibirski berberin"

Svjatki ili Dvanaest dana Božića
Deo zimskih festivala koji se svake godine održava u Moskvi jedan je od najpopularniijih u Rusiji i traje od sredine decembra do sredine januara. Ovaj festival obuhvata proslave pravoslavnog Božića i Nove godine i slavi rusku, pravoslavnu kulturu. Ruski zimski festival u Moskvi je najveći kulturni festival koji se slavi sa mnogo entuzijazma.

Svjatki ili Dvanaest dana Božića počinje proslavom tog praznika po Gregorijanskom kalendaru i traje do 5. januara, ali se uglavnom proširuje i do pravoslavne Nove godine. Tokom većeg dela 20. veka Božić nije smeo da se slavi u Rusiji. Mnogi Rusi su se kao i ostali stanovnici sovjetskih republika identifikovali kao ateisti, pa je religioznost negde ispala iz „mode".

Sada ga, po starim običajima slavi veliki broj njih. Većina Rusa, kao i pravoslavni Srbi, Božić slavi 7. januara i smatra ga najvećim hrišćanskih praznikom. Ipak, neki Rusi slave i dva Božića, pa čak i dve Nove godine – prvi Božić 25. decembra, a drugu Novu godinu 14. januara.

Štaviše, postoji i ruski Deda Mraz praćen Sneguročkom koji donosi poklone deci ispod novogodišnje jelke. U parku Izmailovo i na Trgu revolucije okuplja se veliki broj ljudi, a u Božićnom selu mogu se kupiti odlični suveniri i pokloni.

Šta videti i posetiti?
Pored isprobavanja tradicionalne, ruske, zimske hrane poput đevreka, džema i čaja, posetioci mogu pogledati ruske ledene skulpture i provozati se „trojka" sankama. Takođe, možete pogledati modnu reviju garderobe od krzna ili poslušati koncert orkestra balalajki.

Tradicija

Svjatki: od Božića do Bogojavljenja Svjatki se obeležava mnogim običajima, neki su čak paganskog porekla, pre dolaska hrišćanstva u Rusiju. Stara slovenska tradicija, uključujući paljenje badnjaka koji se poštuje i u Srbiji ima svakako smisla jer se dešava tokom zime a potiče od starih Slovena.

Mnoga proročanstva se vezuju za period Svjatki, pa se tako na primer topio vosak i brzo se stavljao u hladnu vodu ili sneg i verovalo se da nastali oblik predviđa sudbinu.

Običaj pevanja božićnih pesama nije popularan samo u Rusiji – pesme su deo tradicije svih zemalja Istočne Evrope. Koliadki, kako se zovu u Rusiji, pevaju tokom Svjatki praznika. Pevači ili pantomimičari mogu se obući i u kostime.

O ovome ste mogli da čitate i u ruskoj literaturi, npr, u knjigama Evgenije Onjegin i "Rat i mir" Lava Tolstoja, u kome su kostimirani pevači opisani u sceni proslave Božića.

Bogojavljenje u Rusiji
Devetnaestog januara , poslednjeg dana Svjatki obeležava se Bogojavljenje. Na ovaj dan se hrabri pojedinci usuđuju da plivaju u ledenoj vodi u jezerima ili rekama.

Pošto se ovako obelažava Hristovo krštenje, veruje se da će oni koji preplivaju biti zaštićeni od vode. Ovaj običaj postoji I u Srbiji, pa na Bogojavljanje najbrži plivač dobija kao nagradu Časni krst.
Izvor: B92