Jedan od najboljih načina da se oslobodite stresa je da otputujete. Ovo je drugi deo slovenačke kratke priče o tome kako se drugačije živi na dva koraka od matice…
Ukoliko ste pročitali putopis o Bledu i Bledskom jezeru, na brzinu se spakujte – vreme je za morsku vikend (avan)turu…
Morski vazduh posle planinskog baš prija. U Portorožu je vikendom malo veća gužva nego radnim danima jer se tamo sjati pola Slovenije. Opet jedna preporuka, za smeštaj izaberite manje hotele, poput vile „Marita". Uz obalu je, sobe su prostrane i savremeno opremljene, hrana izvrsna, ima otvoren bazen, spa i, naravno, predsednički apartman, koji kao i onaj na Bledu, iako u njemu nije spavao Tito, ali jesu mnogi bogati Rusi, košta 850 evra za noć. U njemu, kažu domaćini, često organizuju momačke i devojačke večeri, jer je prostran, ima odlično osvetljenje, džakuzi na terasi, divan pogled na more… Možda se, ako prenoćite u njemu, i vama primi „pelcer", pa postanete bogati kao ti biznismeni iz Rusije.
Šalu na stranu, ti manji hoteli su stvarno idealni za produženi vikend, a „obične" sobe nisu ni skupe. Kad jednom u njima odsednete, domaćini se trude da vas zadrže zauvek. Već posle prve popijene kafe oni znaju šta volite da pijete, da jedete, šta vas nervira, a šta opušta… i sve to će vam servirati odmah i uz osmeh. Divota, pravo opuštanje.
Ono što, naravno, ne treba da propustite jeste šetnja obalom do Pirana. Za one u kondiciji može i biciklom, ali ni peške nije daleko. Portorož i Piran su faktički spojeni, razlikuju se samo po tome što su u Portorožu duž rive hotel do hotela, a Piran je centar kulture. Tu je glavni gradski trg nazvan po čuvenom violinisti Đuzepeu Tartiniju, inače rođenom u ovom gradu, zatim prvi trg u Piranu na kome se danas odigravaju kulturne manifestacije, pa tvrđava iznad grada i crkva Svetog Jurija, zaštitnika Pirana, odakle puca pogled s jedne strane na Trst, a s druge na Triglav… Piran ima i 26 crkvica.
Gradili su ih bogati trgovci koji su na taj način hteli da pokažu koliko su uspešni. U njemu je i čuvena Venecijanska kuća, za koju je vezano više legendi. Jedna od njih je ona po kojoj je tu kuću sagradio svojoj ljubavnici bogati mletački trgovac. Da bi ga videla kad uplovljava u Piran, on joj je napravio i balkon, na kome je ona sedela i čekala ga.
Kako se završila ta zabranjena ljubav ni samim meštanima Pirana nije jasno, ali to na kraju i nije bitno, važno je da oni imaju Venecijansku kuću i da se njome ponose.
Piran je gradić koji je skoro ceo pod zaštitom države. U njemu fasade ne mogu da se menjaju kako kome padne na pamet, kroz njega ne može da se ide automobilima, u njemu nema prostora za gradnju. Za turiste je idealno, ali za meštane i nije baš tako. Njima, kako kažu, i malo veća kupovina predstavlja problem, jer torbe pune namirnica moraju da nose u rukama. Ako moraju da se sele, i stvari nose na rukama… Stanovi su im na sprat – kuhinja i kupatilo na prvom spratu, soba na drugom… Za sve to je kriv prostor. Ulice su uske, zgrade su im uske i zato sve ide u visinu.
Kad ste već u Piranu, posetite i akvarijum i Muzej pomorstva, ali i neku od prelepih konoba u kojima se služe odlično istarsko vino i još bolji morski specijaliteti.
Ovaj produženi antistres vikend završite u nekom od noćnih klubova u Portorožu uz koktel „alaja", od pet vrsta votke. Kraj ipak sačuvajte za kazino. To će biti poslednji ventil pred novu radnu nedelju. Kazino je prilično velik i u njemu ima za svakog po nešto, tu su džek-pot aparati, rulet, poker…, tu su Italijani, Nemci, Rusi, Slovenci, Bosanci… Čućete razne jezike. E, sad, koliko ćete sreće imati u kocki to niko ne zna, valjda onoliko koliko nemate (ili imate) u ljubavi. Samo… nemojte preterivati. Ipak je ovo bilo samo putovanje na jedan produženi antistres vikend.
Izvor: Press
