Svetski dan turizma podstakao je razmišljanja o budućnosti turizma. Eksperti veruju da će turizam igrati sve važniju ulogu u kulturnoj razmeni i ekonomskom razvoju.

„Putovanja unapređuju um i uklanjaju predrasude", tvrdio je irski pisac Oskar Vajld još u 19. veku. Tu poruku o kulturološkoj edukaciji promovisala je i Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija kao moto ovogodišnjeg Svetskog dana turizma.  

Taleb Rifai, generalni sekretar Svetske turističke organizacije UN, želi da ohrabri ljude da putuju i u svojoj poruci povodom Svetskog dana turizma naglašava da turizam „ima društvenu odgovornost da promoviše pozitivne aspekte globalizacije".

„Imamo odgovornost da ljudima skrenemo pažnju na to da turizam, ako se razvija u pogrešnom smeru, može negativno uticati na okolinu, društvo, kulturi i čak ekonomiju", kaže Rifai za Dojče vele. „Kulturno nasleđe je prirodni kapital turizma. Turizam je odgovoran za njegov napredak i obogaćenje."

Privredna grana u razvoju
Turizam je industrija koja raste. On čini pet odsto svetskog bruto društvenog proizvoda i šest odsto izvoza i usluga. Više od osam procenata svetske populacije zaposleno je u zanimanjima povezanim sa turizmom. Svetska turistička organizacija predviđa da će 2020. približno 1,6 milijardi ljudi putovati u inostranstvo.

Organizacije se nada i zvaničnom usvajanju Globalnog kodeksa etike za turizma, sa ciljem promocije pozitivnih ekonomskih, socijalnih i kulturoloških efekata putovanja i minimiziranja negativnih efekata. Taj koncept već je usvojio Institut za mir kroz turizam iz Sjedinjenih Američkih Država na prvoj globalnoj konferenciji o turizmu u Vankuveru 1988.

Poučno iskustvo
Predsednik Instituta za mir kroz turizam, Luis Damore, kaže da su pozitivni kulturološki efekti turizma sve vidljiviji. „Ljudi traže nova iskustva u životu, pokušavaju da upoznaju ljudi na destinacijama gde putuju, da uče o njihovim kulturama i istoriji", kaže Damore za Dojče vele. Njegova izjava zapravo je slika aktuelnog razvoja. Najbrže rastuća grana turizma su tzv. kulturološka i obrazovna putovanja, kao i tzv. volonterski turizam.

„Jedan od pet svetskih putnika je mlađi od 25 godina", kaže Damore. „Mladi ljudi koji putuju po svetu zainteresovani su za upoznavanje mladih ljudi iz drugih zemalja. Ta generacija mladih je naša najveća nada za bolju budućnost. Razvijamo generaciju ljudi koji će biti građani sveta."

Kulturološki uticaj
Taleb Rifai veruje da „građani sveta" mogu biti pravi kulturološki predstavnici. „Promene u kulturi se dešavaju kao rezultat putovanja I turizma I to je činjenica," kaže Rifai. „Kada više ljudi dolazi u vašu zemlju, kada više ljudi iz vaše zemlje putuje u inostranstvo, onda se dešavaju kulturološke izmene. Voleli bismo da vidimo kako ove izmene doprinose tolerantnijem svetu u kome će biti više razumevanja."

Rast turističke privrede, i pored političkih kriza i prirodnih nesreća, može se pripisati fleksibilnosti turizma. Međutim, ta karakteristika je koliko blagoslov, toliko i prokletstvo. Čim jedna destinacija postane nesigurna za turiste, oni odlaze negde drugde. Zato su hoteli u Tunisu i Egiptu ove godine bili skoro prazni. Evropljani koji inače tamo provode odmore, jednostavno su otišli u neke druge tople predele.

Pravljenje dobrog od lošeg
Rifai veruje da razmena kultura može dovesti do rasta turizma u pojedinim krajevima sveta. Iako su se turisti držali dalje od pojedinih arapskih zemalja zbog ovogodišnjih političkih nemira, Rifai je optimističan po pitanju budućnosti ovih destinacija. On veruje da će novi trend demokratije I transparentnosti doprineti I razvoju turizma. On navodi Španiju kao primer i kaže da se u toj zemlji najveći deo turističke infrastrukture razvio za vreme Frankove diktature od 1936 do 1975.

„Španija je postala najjača svetska turistička destinacija od uvođenja demokratije, jer je demokratizacija donela novu energiju koja je pokrenula kreativnu energiju malih i srednjih preduzeća", kaže Rifai. „Očekujemo taj fenomen i u Tunisu i Egiptu i svim drugim mestima, čim se stvari smire."
Izvor: DW