Karneval se u Nemačkoj smatra petim godišnjim dobom. To je vreme opuštenosti, neograničene životne radosti i veselja. Neki bi rekli u vreme karnevala je u Nemačkoj sve dozvoljeno…
Čak i ako postoje velike regionalne razlike: u Bavarskoj je to takozvani fašing, u Rajnskoj oblasti priredbe u ogromnim dvoranama gde publika, naravno kostimirana, prati humoristički program i ostale nastupe, a Švabe – Alemani slave takozvanu fazenaht…
Etimološki karneval potiče od italijanske reči „carnevale" što znači „bez mesa" ili drugim rečima post. Srednjovekovna reč fašing, pak potiče od stare reči „vašang" koja bi u prevodu značila poslednje piće, znači opet – pred post.
Dugo se sporilo, da li karneval ima poreklo u prastarim rtovima plodnosti, u običajima isterivanja đavola, ili čak u erotskim slavljima iz antičkog doba. Bilo kako bilo, smisao današnjeg karnevala uglavnom se može tražiti u hrišćanskoj religiji.
Prvi podaci o proslavi karnevala na nemačkom govornom području potiču iz 13. veka. Tada su pred početak posta ljudi poslednji put koristili priliku da u ogromnim količinama jedu meso, sir, buter, mast i jaja. Uostalom, trebalo je potrošiti rezerve hrane prikupljene za zimu. Od 13. veka, ove gozbe su praćene i raznim igrama, plesovima, turnirima. Do kraja 14. veka bio je to veseli praznik u kojem su se ljudi zabavljali, da bi se u 15. veku sve promenilo.
Teolozi su odbacili karneval smatrajući ga bezbožnim i za osudu. Pored Božijeg carstva, karneval je pripadao carstvu boga Bahusa. Na ulicama su se pojavili đavoli, veštice, demoni, divlji ljudi…
Prosvetiteljstvo je donelo dubok rez i ovim običajima. A tek je romantizam 19. veka doneo oduševljenje za stare običaje i slavlja. Iako je karneval danas u Nemačkoj uglavnom veliki biznis, u mnogim krajevima se neguju stari običaji. Karneval je za većinu ostao „ventil" – bar jednom godišnje mnogi žele da zaborave svakodnevicu , da se vesele i u karnevalskom kostimu postanu neko drugi…
Izvor: DW
