Čitav vek biće potreban da se spoje dve neobične krečnjačke figure koje se polako približavaju jedna drugoj u despotovačkoj pećini.
Boginja Afrodita, Toranj u Pizi i Ćele-kula našli su se zajedno u galeriji „Dvorane kipova" u Resavskoj pećini. Figure, koje podsećaju na poznate spomenike, samo su neke od tvorevina koje je sama priroda izvajala u jednoj od najstarijih ispitanih pećina Srbije, primetili smo još dok smo 80 metara silazili od ulaza do glavne dvorane, polako da se ne okliznemo, u zimskim jaknama, koje smo dobili na ulazu.
Među stalaktitima i stalagnitima, starim 45 miliona godina, putem kroz pećinu svuda uočavate umetnička dela prirode. Podsećaju na likove, stvari, situacije, simbole… Na jednoj od galerija, vodič Senad Kubad osvetlio je figuru koju su speleolozi, provevši ovde decenije, počeli da nazivaju „Čežnja" ili „Poljubac kroz sto godina". Kako nam je objasnio, čitav vek je potreban da se dve neobične krečnjačke figure, koje su „krenule u zagrljaj", spoje.
Nedaleko, u Kristalnoj dvorani, koja je najbogatija stalaktitima ili visećim pećinskim ukrasima, nalazi se i čuvena figura „Obešeno jagnje", koja odgovara opisu, ali, ako želite, možete da zamislite i nešto lepše. „Stopalo slona" je figura koja vas podseća na davni nastanak pećine.
Jedna od najznačajnijih „skulptura" Resavske pećine i glavne dvorane svakako je kip majke sa detetom u naručju, koji je priroda gotovo realistički izvajala. Centralna dvorana pećine u Despotovcu, koja, kada podignete pogled, liči na muzej visećih ukrasa, proglašena je i koncertnom, zbog impozantnosti i akustičnosti, a u njoj je jednom održano i kolektivno venčanje.
U galeriji nazvanoj „Predvorje istorije" pronađeni su ostaci praistorijskog života, lobanje polarne lisice, ognjišta i oruđa prvobitne zajednice. Po tim nalazima, pećinu je u krečnjačkoj podlozi napravila ponornica pre 80 miliona godina, dakle, još pre velikog ledenog doba, u mezozoiku. Nakit je nastao rastvaranjem kalcijum-karbonata u crvenoj, beloj i žutoj boji, što zavisi od minerala kroz koji je prošla voda. Pećinu su otkrili 1962. godine, iako su se u nju i ranije čobani sa ovcama sklanjali od nevremena.
Otvorena je 1972. godine, ali je od 4,5 kilometara, koliko je duga, za posetioce uređeno i osvetljeno 800 metara. Iako je jedna od najuređenijih pećina, silazi se oprezno spiralnom stazom, ali se drugom vraćate. Veoma je bitno pratiti vodiča i ne dozvoliti da vas mnoštvo galerija, draperija i dvorana zavede. Među njima je i „Dvorana sraslih stubova" ili kolonada, sraslih od poda do tavanice, kao i „Dvorana košnica", u kojoj je tavanica prekrivena stalaktitima, koji se još formiraju. Slepi tunel i podzemna jezera, duboka i do 25 metara, još nisu otvoreni za posetioce. „Bobanova dvorana" nazvana je po sinu glavnog istraživača Novaka Petrovića, dečaku kog su konopcem spustili kroz uzak otvor da bi otkrili pećinsku lepotu.
Kraćim tunelima, koji su naknadno probijeni, dolazi se se do „Staze okamenjenih vodopada", sa „orguljama" i kristalno belim kipovima „babe i dede". Pećina je, inače, smeštena (verovatno je slučajnost) na brdu Babina glava, kada gornjom Resavom krenete 20 kilometara od Despotovca. Ulaznice koštaju 300 dinara, odnosno 250 dinara za đake, penzionere i vojna lica.
Novca i planova za dalje uređenje Resavske pećine i okruženja trenutno nema, ali je plan da se poveća broj prosečnih posetilaca od 40.000 godišnje, odgovara direktorka JP „Resavka pećina" Gordana Milošević, na primedbu da slovenačka Postojna prima daleko veći broj turista. Kako najavljuje, u saradnji sa ISKE-om, međunarodnom asocijacijom otvorenih pećina, nadležnim ministarstvom i zavodom, radiće se na tome da kao jedna od najuređenijih pećina u okruženju postane regionalni centar speleološkog obrazovanja.
Izvor: Politika