Jedno pismo pritužbe koje je nezadovoljni putnik poslao Ser Ričardu Bransonu, vlasniku Virgin-a postalo je hit na internetu kao najsmešnije ikada. Mi ga prenosimo u celosti.

Dragi gospodine Branson,

Odnosi se na let Mumbai – Heathtrow 7. decembra 2008.

Obožavam brend Virgin, zaista i baš zbog toga nastavljam da ga koristim uprkos seriji nesrećnih događaja u poslednjih nekoliko godina.

Poslednji incident vezan je za jedan kolačić. Ironično, do kraja leta rado bih platio više hiljada rupija za jedan biskvit zbog toga što sam bio izložen paklenom kulinarskom putovanju koje je upriličila tvoja kompanija.

Pogledaj ovo, Ričarde. Samo pogledaj: Zamišljam da i tvoj brilijantni um more ista pitanja, kakva su se i meni vrzmala po glavi tog sudbonosnog dana. Šta je to? Zašto su mi to dali? Šta sam uradio da zaslužim ovo? Šta je od ovoga predjelo, a šta desert?

Niko ne može dobiti tako visoku poziciju kakva je tvoja, Ričarde, ako nema bogatu moć opažanja, pa ZNAM da si primetio paradajz pored dva žuta komada patišpanja na levoj strani. Da, on je pored patišpanja. To mora da je neki znak.

Ni jedna normalna osoba ne bi poslužila desert sa paradajzom, zar ne? Pa dobro, Ričarde, odgovori mi, kakva životinja bi poslužila desert sa graškom? Znam da izgleda kao pilav, ali to je desert, Ričarde, desert. To mora da je desert. Pa, bićeš oduševljen kad čuješ da to nije bio desert. To je bio kiseli žele sa običnim uljem preko. Njegova jedina preostala karakteristika, bilo je to što je toliko drugačiji od svega posluženog, da je potpuno prevladao ukus karija koji se širio iz neprepoznatljive centralne kocke sačinjene od neke bež materije. Možda je obrok s leve strane ipak desert?

U svakom slučaju, to više nije bitno. Moji roditelji su me vaspitavali strogo, ali valjano i kada bi saznali da sam pojeo desert pre glavnog jela, patišpanj bi mi bio najmanja briga. Zato, hajde da zavirimo ispod folije koja skriva glavno jelo i vidimo šta nam se nudi!

Pokušaću da objasnim kako sam se osećao. Zamisli da si 12-godišnji dečak, Ričarde. Sada zamisli da je Božićno jutro i da sediš i čekaš da otvoriš poslednji poklon. Veliki je i ne znaš šta je unutra. Možda je vokmen koji si izabrao iz kataloga i pisao Deda Mrazu da ti pošalje? Međutim, otvaraš poklon i to nije ono što zatičeš. To je tvoj hrčak, Ričarde. To je tvoj hrčak u kutiji i on ne diše. Tako sam se ja osetio kada sam skinuo foliju i ugledao ovo: Znam šta misliš. Misliš da je to opet onaj desert od pilava. Moram priznati da sam i ja to pomislio, ali ne. To je senf, Ričarde. SENF. Više senfa nego što bi i jedan čovek mogao da pojede za mesec dana.

Na levoj strani imamo parče brokolija i neke papričice u smeđem, lepljivom ulju, a sa desne je glavni kuvar pripremio malo krompir-pirea. Očigledno se gnječilica za krompir pokvarila, pa je odlučio da je najbolje da krompir obradi digestivni trakt neke ptice. Kada je konačno ispovraćan, očigledno je samleven i pomešan sa malo senfa. Svi vole malo senfa, Ričarde.

Sad sam već počeo da se osećam kao hipoglikemičar. Treba mi šećer. Srećom, obezbeđen mi je jedan keksić. I ranije mi je zapao za oko zbog njegove neobične prezentacije. Deluje kao da je u kesi za prikupljanje uzoraka sa mesta zločina. ZLOČINA PROTIV PROKLETOG KUVANJA. Ili je to, ili je neka vrsta keksa iz podzemlja u vlasništvu manijaka sa pištoljem. Svakako ne želiš da budeš uhvaćen na carini dok nosiš jedan takav. Zamisli da grizeš komad mesinga, Ričarde. To bi bilo mekano pod zubima, u odnosu na gore pomenuti primerak. Bio sam iscrpljen. Sve što sam želeo bilo je da se opustim, ali sam očigledno morao da sedim sa svim tim neredom ispred mene, čitavih pola sata.

Kunem se da se patišpanj u jednom trenutku pomerio.

Odlučio sam, zatim, da se opustim malo gledajući vaš svetski poznat program. Izvinjavam se zbog kvaliteta fotografije, bilo je veoma teško uhvatiti lice Borisa Džonsona kroz treperenje bele linije na ekranu. Možda ima nešto bolje na drugom kanalu? Da li je to Rej Liota? To pitanje sam sebi iznova i iznova postavljao mučnih pola sata koliko sam pokušavao da gledam film.

Posle toga sam ugasio program. Bilo mi je dosta svega. U tom trenutku sam bio najgladniji od kako sam odrastao i imao sam glavobolju od zurenja u treperavi ekran. Jedina alternativa bila je da prosto zurim u sedište ispred i čekam još hrane, ili da me uhvati san. Ni jedno ni drugo se nije pojavilo neverovatno dugo.

Ali kada napokon jeste, iznenadilo je i moja najluđa očekivanja. Da! To je još jedan keks sa mesta zločina. Samo je ovog puta poslužen uz neku belu tečnost. Ričarde….. Šta je bela tečnost? Izgledalo je kao da će biti jogurt. Konačno mi je sinulo šta bi moglo biti. To je bila mešavina deserta od pilava i sosa od senfa.

Podsetila me je na moju prvu nedelju studiranja. Zaboravio sam da se piće može napraviti prosto mešanjem votke i soka. Lagao sam svoje nove prijatelje i rekao im da sam to radio mnogo puta. Kada sam pokušao da napravim koktel u jednoj velikoj činiji, piće se pretvorilo u sir, Ričarde. U sir. Taj sir izgledao je baš kao tvoj pilav-senf. Dakle, to je bilo to, Ričarde. Nisam jeo prokleto ništa.

Jedino moje pitanje je: Kako možeš da živiš ovako? Ja ne mogu da zamislim kakva je večera u tvojoj kući, ali verujem da je nešto kao u dokumentarcima o divljini. Kako sam rekao na početku, volim vaš brend, zaista volim. Samo je sramota da tako jednostavna stvar može da ga baci na kolena i u poziciju da prosi za koru hleba.

Iskreno Vaš, Xxxx

Pol Čarls, direktor Korporativnih komunikacija Virgin-a, potvrdio je da je Ser Ričard Branson telefonirao autoru pisma i zahvalio mu se na „konstruktivnom i direktnom" mejlu.

Čarls je rekao da je kompaniji Virgin žao zbog toga što se putniku nisu svidela jela koja su, prema njegovim rečima, dobila nagradu i veoma su popularna na svim indijskim linijama.
Izvor: B92

Originalne fotografije pogledajte OVDE.