Grafiti, nekada znak rugla i nešto što je turiste često odvraćalo od razgledanja grada, sada su opšte prihvaćena umetnička forma, ali i deo turističke ponude Majamija, preneli su američki mediji.
Američka kompanija "Roum rajds" (Roam Rides), naime, iznajmljuje vespe za dvočasovno razgledanje grafita u Vinvudu, jednom od najpopularnijih predgrađa američkog grada Majamija, gde grafiti pokrivaju zidove obližnjih galerija i restorana.
Tura počinje u Majami Biču, zatim se prolazi mostom Venis i dolazi u okrug Vinvud, koji se smatra centrom ”ulične umetnosti", a završava se u lokalnom restoranu.
Vinvud je nekada smatran veoma opasnim krajem, ali je u poslednje vreme počeo da privlači "ulične umetnike" širom sveta.
Svakog decembra u njemu se održava festival umetnosti, a ovde se nalazi i jedna od najvećih instalacija u svetu koju su ukrasile stotine crtača grafita.
Turistički vodiči zainteresovanima pričaju istoriju grafita – od dana kada su "ulični umetnici" sprejem ispisivali svoja imena na zidovima zgrada ili vagonima kako bi se istakli i privukli pažnju.
Vremenom, vlasnici su dozvolili da crtači grafita za svoja remek-dela koriste zidove njihovih zgrada. Postepeno se prešlo i na galerije i ekskluzivne restorane.
Ova dela su smatrana legalnim, dok su ona ilegalana, uglavnom, nastajala noću kada nema nikoga. I sada, dok se prolazi okrugom mogu se videti "legalni" i "ilegalni" radovi koji se potpuno razlikuju.
"Ilegalni" su rađeni na brzinu i sa malo boja, dok se "legalni" rade duže, na velikim površinama, sa više detalja i velikom paletom boja.
"Vremena su se promenila. Crtači grafita se više ne potpisuju na svojim delima, jer je svaki od njih razvio svoj prepoznatljiv stil. Tako tačno možete da pogodite čije je čije delo", rekao je jedan od zaposlenih u "Roum rajdsu" Kit Salivan.
Tako, na primer, radovi umetnika Kora Bugija uključuju geometrijske elemente, poluskrivena lica i jedno oko koje sve posmatra. Grafiti su postali toliko popularni da velike kompanije boja i sprejeva umetnicima obezbeđuju "alat".
"Grafiti su bili dugo vremena zabranjeni u SAD i asocirali su na malograđanstvo, pa čak i divljaštvo. Sada se sve to polako menja", istakao je Džejson Moreira, suvlasnik kompanije boje "Montana kolors" iz San Franciska, koja obezbeđuje i do 8.000 sprejeva za "ulične umetnike" za vreme trajanja festivala umetnosti u Vinvudu.
Crtači grafita imaju i svoj žargon – "tagovati" jedno delo znači potpisati ga, "brljotina" i "bomba" označavaju delo koje je urađeno na brzinu, noću i na teško dostupnom mestu, "precrtati" znači potpisati se neučtivo preko celog crteža, a "remek-delo"je grafit koji se radi jako dugo, obično nekoliko dana ili nedelja.
Izvor: Mondo
