U intervjuu za Domino Magazin poznata instruktorka objašnjava za koga je sve ronjenje, kako izgleda na 126 metara dubine, priča o svojim avanturama i savetuje vas…
Božana Ostojić
Radili ste sa Žakom Kustom. U kakvom sećanju vam je ostalo to vreme? Šta ste tada naučili i da li biste nešto izdvojili?
– To je bilo ispunjenje sna, počela sam da ronim inspirisana njegovim filmovima i maštala da ga upoznam. San se ostvario prilikom Dunavske ekspedicije kad sam pozvana da budem deo istraživačkog tima. Naučila sam mnogo sa njima, ima mnogo toga što bih izdvojila… ali generalno je bilo fenomenalno iskustvo.
Učestovali ste u čišćenju Savskog jezera. Koliko ronioci mogu danas da doprinesu očuvanju životne sredine i edukaciji o tim problemima?
– Akcija čišćenja podvodnog dela jezera je održana četvrti put zaredom. Međutim, prva ekološka akcija podvodnog čišćenja je na moju ideju održana davne 1988. na Kornatima, danas u Hrvatskoj. Svaki pojedinac može dosta doprineti svojim ponašanjem i širenjem svesti drugih, ronioci imaju privilegiju boravka pod vodom tako da mozemo da vadimo stvari iz vode koje su prosečnom čoveku nedostupne.
Da li je ronjenje muški sport?
– To je sport za sve, za celu porodicu. Ne treba biti supermen da bi se ronilo, prosečna kondicija je potrebna. Zadovoljstvo je ogromno, a odmori postaju mnogo zanimljiviji i dinamičniji.
Vi ste jedina žena instruktor koja se spustila na 126 metara dubine. Kakvo je to iskustvo i kako izgleda svet tamo?
– Uhhh… to nije nešto što preporučujem klincima da rade.
Šta je potrebno da bi neko počeo da se bavi ronjenjem i da li svako može da bude ronilac?
– Želja za avanturama i upoznavanje novog sveta i neka količina novca jer je oprema skupa, a i zaroni se plaćaju. Svako sa prosečnim zdravljem može da roni.
Šta mislite o praksi turističkog ronjenja bez kursa, recimo na Crvenom moru i drugim popularnim destinacijama?
– Sve je u redu dok se ljudima objasni da nisu ronioci nego da moraju da završe kurs. Ti tzv. "discovery" kursevi služe da se ljudi zainteresuju za ronjenje, ali ukoliko se posle toga ne završi kompletna obuka, a nastavi sa ronjenjem, onda može biti izuzetno opasno. Ronjenje je bezbedan sport, ali ako vas neko ne uvede na pravi način, može biti po život opasan.
Šta je sve od opreme potrebno i da li je ronjenje skup sport?
– Treba mnogo opreme koja nije jeftina, naravno kao u svemu cene variraju u zavisnosti od kvaliteta.
Preporuke za lokacije za ronjenje?
– Cocos Island, Maldivi, Raja Ampat, Papua Nova Gvineja, Crveno more i mnoga druga mesta…
Od svih vaših avantura, koju smarate najvažnijom, najopasnijom i najzabavnijom?
– Ima ih dosta… Možda slobodni pad u trajanju od 90 sekundi pre nego što otvorim padobran, ili odron u pećini potpuno ispunjenoj vodom ili kad sam uletela u jato ajkula na Maldivima…
Vaš najveći životni uspeh i šta je bilo potrebno da biste ga ostvarili?
– Da radim ono što volim… težak rad i mnogo odricanja.
Koliko naši ronioci mogu da se znanjem i veštinom nose sa najboljim svetskim profesionalcima?
– Mi smo u bili u svetskom vrhu dok se nisu pojavile komercijalne organizacije sa kojima se postaje ronilac na "instant" način, postoje klubovi koji "štancuju" ronioce sa neadekvatnim kursevima…
Vaša poruka mladima, koji bi da se oprobaju u ronjenju ali i u drugim sportovima i životnim izazovima?
– Samo napred, očekuju vas avanture i nova iskustva.
Ronilački klub Božane Ostojić je Calypso i možete ih kontaktirati za kurseve.
Izvor: Domino magazin
Preporučujemo i tekst "Ronjenje za početnike"!