Velika plava rupa u Belizeu, jedino prirodno stanište na kojem žive i aligatori i krokodili, šume poslednjih divljih gorila, najslanije more na svetu i ostrva koja nestaju. Posetite barem jedno od ovih mesta – dok ih još možete pogledati.
Stalno slušamo pesimistična upozorenja o skorom nestanku velikog koralnog grebena do 2030. godine, topljenju glečera u Alpama i snega na planini Kilimandžaro za nekih 40 godina. Uskoro će se, po ovim predviđanjima, istopiti i led na Arktiku, a polarni medvedi će nestati. Dolazak turista na ova područja može ih dodatno opteretiti, ali ako putnici poštuju okolinu, njihov dolazak može finansijski obogatiti područje i doprineti njegovom očuvanju.
Koralni greben Belizea
Koralni greben Belizea – Sastoji se od niza koralnih grebena, koje se proteže uzduž obale Belizea, oko 300 km, i deo je 900 km dugog Mezoameričkog koralnog grebena (proteže se od Meksika do Hondurasa). Posle Velikog koralnog grebena u Australiji, ovo je po dužini drugi u svetu.
Rezervat prirode koralnog grebena Belizea zauzima veliku većinu, a uključuje i vrlo atraktivne atole, od kojih je najpoznatiji fenomen Velike plave rupe. Ovo je i jedan od biološki najraznovrsnijih ekosastava na svetu i nalazi se na UNESCO-ovom popisu svetske baštine. Nažalost, od 2009. našao se i na listi ugroženih mesta svetske baštine.
Preterana izgradnja turističkih smeštaja, kruzeri i zagađenje ozbiljno su ugrozili grebene. Naučnici smatraju da su globalno zagravanje i ekstremne klimatske pojave izazvali izbjeljivanje korala. Procenjuje se da je u poslednjih 20 godina oštećeno i do 50 odsto koraljnog grebena Belizea i mnogi veruju da je mogućnost oporavka ravan nuli.
Šume oko reke Kongo
Šume sliva reke Kongo – Uništavanje šuma radi izgradnje puteva ne samo da škodi životnoj sredini već rezultira i češćim dolascima krivolovaca koji istrebljuju ugrožene životinjske vrste, poput gorila i šumskih slonova. Tropske kišne šume, kao što je ona u Kongu, proizvode 40 posto kiseonika i služe kao izvor hrane, lekova i minerala.
Posle Amazona, reka Kongo nosi više vode od bilo koje druge reke na Zemlji. Zbog toga se tu nalazi i druga po redu najveća prašuma na svetu. Po proceni UN-a, ako se ne preduzmu ozbiljne mere zaštite, do dve trećine šuma i jedinstvenog divljeg života nestaće do 2040.
Deset miliona hektara šume deli više država, a svakodnevno ih ugrožava vađenje ruda, ilegalna seča šuma, poljoprivreda i oružani sukobi. Manje šume znači i manju apsorpciju CO2, manje kiše i veći uticaj na klimatske promene.
Mrtvo more (Wikipedia)
Mrtvo more – Ono je najniža tačka na zemlji (418 metara ispod nivoa mora). Deset je puta slanije od morske vode, pa ljudsko telo po njemu pluta. Veruje se da sadrži minerale korisne za ljudsko zdravlje.
Poslednjih 40 godina Mrtvo more se smanjilo za trećinu svoje veličine. Hoteli i restorani koji su nekad bili blizu obale sad su i po kilometar dalje. Reka Jordan jedini je izvor vode, a budući da Izrael i Jordan nemilice koriste rečnu vodu za navodnjavanje, malo toga stiže do Mrtvog mora. Procenjuje se da bi moglo da nestane za 50 godina. Osim toga, proizvođači kozmetičkih proizvoda koriste Mrtvo more kao izvor sirovine.
Nacionalni park Everglejds (Wikipedia)
Nacionalni park Everglejds – U Everglejdsu na Floridi živi barem 20 ugroženih životinjskih vrsta, uključujući pantere, kornjače i razne ptice. U samom srcu 2,5 miliona hektara parka nalazi se ogromna močvara, najveća takve vrste u svetu. Ovo je i jedino područje na svetu koje dele krokodili i aligatori.
Ugrožava ga zagađenje s poljoprivrednih poseda, invazivne vrste, ubrzani razvoj kao i činjenica da se 60 odsto vode preusmerava na okolne gradove i farme. Everglejds se zbog toga smanjio za pola u odnosu na 1900. godinu. Ovo je jedino stanište floridske pantere, a ostalo ih je samo 100 na slobodi. Za 40 godina bi ove divlje mačke mogle sasvim da nestanu iz divljine, baš kao i 20 drugih vrsta koje su ugrožene.
Maldivi (Wikipedia)
Maldivi – Od 1.900 malih ostrva raspršenih po Indijskom okeanu nastanjeno je samo njih 200. I svi imaju vrlo malu nadmorsku visinu. Nastavi li se podizanje nivo mora, malo naučnika veruje u opstanak ove države. Godine 2008. predsednik Maldiva najavio je da će država početi da kupuje zemljište u Indiji i drugim državama kako bi stanovnici imali gde da žive u budućnosti.
Verovatno će nestati i velik deo leda na polovima, tigrovi u Indiji, prašuma Tauamanu i njene šarene ptice, kao i sliv kineske reke Jangce. Njen životinjski svet i 400 miliona ljudi već su poprilično raseljeni.
Izvor: Vesti-online