Mnogi turisti imaju nedoumicu oko uplaćivanja zdravstvenog osiguranja kada krenu na odmor u inostranstvo. Potvrde besplatne u filijalama RZZO.
Putnici koji ovih dana planiraju da odu u inostranstvo na odmor – najbolje da se zdravstveno osiguraju. Pored toga što na taj način brinu o svom zdravlju, turisti koji prelaze granicu u "svojoj režiji", bez posredstva agencija i pozivnog pisma, treba da imaju polisu kao garant da nisu azilanti. Tako je, sa zaoštravanjem mera oko belog šengena, osiguranje postalo i jedan od dokumenata koji olakšava prelazak granice.
Apel
Za neke zemlje sa kojima Srbija ima ugovor može da se izvadi besplatna potvrda u RZZO, pa za osiguranje ne mora da se plati. Iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje apeluju da građani koji putuju u inostranstvo imaju pravo na hitnu pomoć.
– Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO, potrebno je da mu izabrani lekar izda potvrdu o zdravstvenom stanju, koju mu overava lekarska komisija matične filijale – kažu u RZZO. – Procedura dobijanja potvrde je besplatna.
Međutim, za dobijanje polise zdravstvenog osiguranja, potrebno je naoružati se živcima i vremenom, jer se za čekanje u nekoliko redova mora izdvojiti i do tri dana. Pre svega, treba predati zahtev u poslovnici RZZO, u Nemanjinoj ulici 30, zatim sa tom potvrdom otići kod svog lekara u državnom Domu zdravlja, kao i kod stomatologa koji može biti i privatnik. Sa uverenjima, ponovo se treba vratiti u RZZO, gde se, na kraju izdaje polisa.
Privatnici
Međunarodni sporazum o zdravstvenom osiguranju potpisan je sa Velikom Britanijom, Slovačkom, Poljskom, Makedonijom, Rumunijom, Mađarskom, Češkom, Italijom, Francuskom, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom, Nemačkom, Austrijom, Crnom Gorom, BiH, Hrvatskom i Bugarskom.
Ipak, sa zemljama u koje Srbi najviše putuju na letovanje, Grčkom, Turskom i Egiptom, država nema sklopljen sporazum. Tako su naši turisti prinuđeni da plate polisu kod privatnih osiguravajućih kompanija.
– Nije obavezno imati polisu osiguranja, ali mi našim klijentima uvek preporučujemo – kažu iz „Dunav osiguranja". – Za Grčku i Crnu Goru je najjeftinije, plaća se 102 dinara po danu. Za odlazak u Egipat, treba 2.363 dinara za deset dana, a najskuplja je Amerika.
Nezavisno od toga što je zaštita u slučaju bolesti na putu, polisa je postala i garant za prolaz na granici.
– Carinik može da traži dodatne papire, među kojima su vaučeri, garantno pismo i zdravstveno osiguranje – kaže Milica Žarković, iz „Kontikija".
Polisa, u najvećem broju kompanija, pokriva troškove do 30.000 evra.
Lečenje u Srbiji
Stranci, kao i naši državljani koji žive i rade u inostranstvu, za vreme privremenog boravka u Srbiji, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć, ali samo ako dolaze iz zemlje sa kojom naša zemlja ima sporazum. Ukoliko osiguranici kod sebe nemaju neophodnu potvrdu, postoji mogućnost da im se hitna pomoć pruži, a da se potvrda zahteva naknadno od njihovog matičnog osiguranja.
Stranim državljanima, koji su hronični ili akutni pacijenti, potrebne su posebne potvrde da bi im se takve zdravstvene usluge bez plaćanja pružile u Srbiji.
Osiguranje obuhvata:
* Neophodno lečenje osiguranika koje se ne može odložiti do povratka u zemlju
* Ambulantno lečenje
* Lekove koji je prepisao lekar
* Sanitetski materijal i ortopedska pomagala
* Radiološku dijagnostiku
* Bolničko lečenje u specijalističkoj klinici
* Operacije i odnosne troškove
* Stomatološko lečenje do iznosa od 80 evra
* Troškove prevoza do lekara i bolnice
* Repatrijacije u zemlju prebivališta do 5.000 evra
* Repatrijacije posmrtnih ostataka (organizaciju i troškove) do 5.000 evra
* Troškove sahrane (u mestu smrti) do 5.000 evra
U osiguranje ne ulaze:
* Hronične, povratne bolesti koje su postojale u momentu zaključenja i početka osiguranja
* Troškovi koji prelaze opšti nivo troškova za sličnu ili uporedivu negu (po mišljenju asistentske kuće) u mestu gde su troškovi nastali
* Cene svakog operativnog ili medicinskog tretmana koji se može bez rizika odložiti do planiranog povratka
* Povrede, bolesti ili smrt koje su posledice ratova, unutrašnjih nemira, pobuna, terorizma, epidemije, katastrofalnih, elementarnih i prirodnih nemira
* Sva pogorŠanja zdravstvenog stanja izazvana jonskim zračenjem (nuklearna radijacija)
* Posledice samoubistva, pokušaja samoubistva ili samopovređivanja
* Sportske rizične posledice profesionalnog, amaterskog ili rekreativnog bavljenja ekstremnim sportovima kao što su karting, auto i moto trke, ronjenje na velikim dubinama, planinarenje iznad 3.000 metara, paraglajding, letenje zmajevima, bandži džamping, rafting, skijanje na vodi, jedrenje i slično
* Troškovi krivičnog dela i posledica pijanstva ili zavisnosti alkohola, droga, lekova…
Izvor: Večernje novosti
