Istoričar umetnosti iz Beograda, Konstantin Novaković, putnik je i fotograf koji je do sada posetio brojne zemlje Azije, Afrike i Evrope. Naš sagovornik izlaže fotografije u Etnografskom muzeju u okviru aktuelne izložbe “Zapisi iz zemlje zalazećeg sunca” koja će biti otvorena do 24. maja.

Iako je u Maroku fotografisao spomeničko nasleđe sa naglaskom na arhitekturu, beležio je i prizore i detalje iz svakodnevnog života, ljude, običaje i prirodne lepote. Nije profesionalni fotograf, ali strast i opsesija su očigledni na fotografijama. Kaže da je "inspiracija svuda, spontano i neočekivano dolazi, pa je dovoljno samo posmatrati svet oko sebe".

Konstantin – Abu Simbel, 2006.

Koliko jedno putovanje zaista promeni čoveka?
– Na to pitanje nije lako odgovoriti. Zavisi od osobe kao i od vrste putovanja. To se odnosi na samostalno organizovana putovanja kada dolazite u kontakt sa lokalnim stanovništvom i sami se snalazite, a ne na ona turistička ili poslovna. Svako putovanje me je donekle promenilo. Naučio sam da ne tražim zadovoljstvo u materijalnom, već da ulažem u putovanja koja ostaju u sećanjima do kraja života i postaju deo mene, mog identiteta. I dok su materijalne stvari lepše dok ih želimo, a kada do njih dođemo brzo ih "izgustiramo", sa putovanjima je suprotno – postaju još lepša kada počnemo da ih doživljavamo.

Svako putovanje je uvek nadmašilo sva moja očekivanja i to je nešto što će mi ostati do kraja života i što mi niko ne može oduzeti. Ona su za mene životni prioritet broj jedan! Ništa nije važnije od putovanja, postao sam pravi zavisnik! Svestan sam da je takav stav, odnosno stil života društveno neprihvatljiv u našoj sredini te u tom smislu osećam i grižu savesti zbog pritiska okoline koji je nedefinisan ali postoji.

Šta Vas je više impresioniralo – Azija ili Afrika?
– Kao svakog mladog čoveka privlačili su me veliki evropski gradovi i život u njima. Tokom godina shvatio da su, ma koliko arhitektonski bili impozantni, praktično svi veliki gradovi na neki način slični jer se u njima uglavnom osećate usamljeno, prosto možete danima šetati sami a da vas niko ni ne pogleda.

Za razliku od Evrope koja mi je odavno dosadila, u zemljama Azije, po kojima sam do sada najviše putovao, ljudi su druželjubivi, naivni, često neiskvareni, iskreno vam prilaze jer žele da komuniciraju sa strancima i da vam pomognu a da ne očekuju bilo šta za uzvrat. Naravno, protiv svake sam generalizacije ali ako poredim iskustva iz putovanja po zapadnoj Evropi i zemljama Azije ili severne Afrike uglavnom je tako.

Prvi put sam se susreo sa drugačijim svetom kada sam se kopnom uputio do juga Egipta preko Turske, Sirije i Jordana, tako da bih to putovanje izdvojio kao ono koje je promenilo moj dotadašnji pogled na putovanja. Takođe, nije me sramota da, i pored toga što sam završio istoriju umetnosti, priznam da mi muzeji nisu na prvom mestu kada posećujem neki grad. Više volim da vidim život u njemu, da osetim njegov puls i upoznam ljude nego da se zavlačim po muzejima samo zbog toga što se osećam dužnim da ih posetim kada se već nalazim u tim mestima.

Ne mogu da kažem da postoji zemlja koja mi nije bila inspirativna kao fotografu, ali su zanimljivije manje razvijene zemlje gde se očuvao autentični način života nego Evropa koja je prepuna turista bez kojih je uglavnom nemoguće napraviti kadar. U tom smislu daleko više me inspirišu zemlje Azije, Bliskog istoka i Afrike, gde možete fotografisati ljude koji uglavnom vole da se slikaju. Na kraju bih se vratio na Vaše pitanje: s obzirom na to da sam do sada daleko više putovao po Aziji a posetio samo dve zemlje u Africi i to severnoj, mogao bih odgovoriti da me više inspiriše Azija.

Konstantin – Agra, 2007.

Da li se spremate za neko putovanje i da li unapred znate koje ćete lokacije da posetite?
– Na svako putovanje idem sa nekim ciljem – znam šta bih tamo želeo da vidim i zbog čega. Uvek se spremam i pročitam neku literaturu vezanu za zemlje i gradove koje posećujem. Ipak, ne držim se strogo unapred smišljenog plana – to mi je strano i nezamislivo! I pored toga što je danas putem interneta moguće pronaći obilje inormacija bilo kom mestu na planeti, priznajem da nigde ne polazim bez "Lonely Planet" vodiča, koji je i pored sve površnosti i nedostataka i dalje najbolji bedeker koji postoji.

Koje lokalitete u Srbiji biste najpre preporučili stranim turistima, a koje domaćim?
– Moram priznati da svoju zemlju ipak još nisam dovoljno dobro istražio čega me je pomalo i sramota ali uvek mislim da će za to uvek biti vremena pa koristim svaku priliku za odlazak na udaljenije destinacije. Trenutno su Beograd i Novi Sad bez ikakve sumnje mesta koja privlače najviše turista i verujem da se tu ništa u skorije vreme neće menjati.

Kao što sam već rekao svako na putovanjima traži nešto drugo i zatim ide za tim svojim interesovanjima ali mislim da Srbija definitivno ima dosta toga da pruži. Veoma su zanimljivi ostaci rimskih naseobina na teritoriji naše zemlje, kao i srednjovekovne tvrđave, neki manje poznati manastiri, gradovi u Vojvodini, Đerdap itd. Domaćim turistima bih preporučio isto što i stranim kao i manje turistički popularne delove zemlje poput Peštera ili istočne Srbije.

U poseti Marakešu (foto: Konstantin Novaković)

Pošto je sada aktuelna izložba fotografija iz Maroka, koji su Vaši utisci iz "zemlje zalazećeg sunca"?
– Utisci su dvojaki, ima i ružnih i lepih. Maroko bih, pored Indije, izdvojio kao jednu od najživopisnijih i za fotografisanje najzahvalnijih zemalja koje sam ikada posetio. Ma koliko to otrcano zvučalo, Maroko zaista jeste zemlja kontrasta u kojoj se smenjuju veoma različiti predeli i gradovi poput Fesa, Marakeša, Tangera ili Kazablanke od kojih je svaki priča za sebe. Gradovi su zaista fascinantni, priroda takođe, kao i tamošnja tradicija i kultura življenja ali moram priznati da ljudi nisu ostavili, sem nekoliko izuzetaka, dobar utisak. Pretpostavljem da je razlog tome što sam se uglavnom kretao po turistički razvijenim oblastima, odnosno što nisam imao više vremena za posetu izolovanijim delovima zemlje.

I kad već pomenuste "zemlju zalazećeg sunca", za takav naziv za izložbu opredelio sam se jer Magreb na arapskom označava zapad, krajnju tačku civilizacije, što je opet sintagma kod nas potpuno nepoznata, za razliku od Zemlje izlazećeg sunca, pa sam mislio da je takav naziv prikladan i da će privući pažnju.

Što se putovanja tiče, koji su Vaši budući ciljevi?
– Planiram višemesečna putovanja po drugim kontinentima. Generalno, moji budući ciljevi su da vidim što više zemalja za svog života jer svet je u stvari fantastično mesto čega nažalost često nismo svesni živeći male, skučene živote i boreći se sa svakodnevnim izazovima i borbom za egzistenciju.

Trenutno me zanimaju oblasti poput iračkog Kurdistana, Abhazije ili Pridnjestrovlja. Zanima me Rusija i njena beskrajna prostranstva, Tibet i Nepal – koje još nisam posetio, Ladak u Indiji, Pamir, zanimaju me Pakistan i Avganistan. Potrudiću se da posetim Jemen i Oman, Etiopiju i Eritreju, zemlje Srednje i Južne Amerike. Iako sam posetio više od četrdeset zemalja, to je samo mali deo planete, a žeđ za putovanjima je neutoljiva.
Gdestinacija (Nenad Mandić)