Mali Joža rođen je 7. maja 1892. u Kumrovcu u siromašnoj, ali poštenoj kući, kao sedmo dete (od petnaestoro). Ko to nije znao u bivšoj Jugoslaviji imao je keca iz istorije, a oni koji su i posetili kuću Josipa Broza Tita, imali su 5+. Danas to ne utiče na ocene, ali svakako ima veze sa opštim obrazovanjem domaćih i stranih turista.
Titova kuća u Kumrovcu je sveže okrečena, očišćena, sa pečenim hlebom na stolu, rastresenim jastucima na krevetima, cvećem na ulazu… sve deluje tako "živo" da vam se čini kao da će svaki čas kroz kuću protrčati mali Joža jureću krpenjaču.
Ali neće. Joža posetioce "dočekuje" u dvorištu, zapravo bista Josipa Broza Tita, maršala, koju je 1948. izradio vajar Antun Augustinčić.
Naravno da se turisti, svih boja i rasa, slikaju kraj biste pre nego što uđu u kuću koja je, zapravo, samo jedan od 42 restaurirana ili rekonstruisana objekta koji se nalaze u sklopu etnografskog muzeja na otvorenom – "Staro selo".
Reč je o sačuvanom starom jezgru hrvatskog sela Kumrovec, koje obuhvata skoro 13.000 kvadratnih metara, a koje je za posetioce prvi put otvoreno 1953. godine.
Kuće, u koje slobodno ulazite i "šunjate se" do mile volje, ali ništa ne pipate jer to nije ni dozvoljeno ni pristojno, prikazuju tradicionalni način života, običaje, rukotvorine, stare zanate karakteristične za Kumrovec na prelazu iz 19. u 20. vek.
A da bi prikaz bio što uverljiviji, u "Starom selu" živi i nekoliko porodica. Oni, između ostalog, uzgajaju "kokoši" pa i "miris" koji vas povremeno zapahne, doprinosi autentičnoj prezentaciji ruralnog načina života.
Vratimo se centralnom objektu – Titovoj kući. Prva je u selu, ne po lepoti i veličini, već po mestu koje zauzima. Kada platite ulaznicu (odrasli – 20 kuna ili 2,72 evra, deca – 10 kuna ili 1,36 evra, novinarske propusnice ne važe) odmah nailazite na prizemni objekat okrečen u belo, sa četiri drvena prozora, niskim ulaznim vratima i malom nadstrešnicom od cigala.
Ispred kuće vijori hrvatska šahovnica, a unutra kao da je domaćica upravo sredila kuću, ispekla hleb i otišla da "pohvata" ukućane po selu i pozove ih na ručak. Drveni krevet sa slamaricom, izvezeni jastuci, starinska peć, ali i "šporet", ćupovi, burad, sito, čak i korito, možda baš ono u kojem se Joža sankao, pa se malo ugruvao.
Tu je i kolevka, mala drvena. "Ovakvu sam videla u Tršiću, u kući Vuka Karadžića", kaže jedna manekenka, devojka koja "ne pamti Tita", kako se u žargonu kaže za generacije rođene mnogo nakon smrti "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" (kako se nekada govorilo) i raspada SFRJ.
Bez obzira na to što ne zna koliko je nekada taj "lik" bio bitan, niti da zamisli koliko se plakalo na ulicama kada je umro, ona i ostale njene koleginice, radoznalo zaviruju u svaki kutak Titove kuće, a zatim poziraju, kako samo manekenke umeju, kraj biste, i kreću dalje u obilazak "Starog sela".
"Ovo ću da kupim dedi, oduševiće se", kaže druga devojka i vadi iz novčanika 30 kuna za flašu "Titovog vina" koje se prodaje u suvenirnici. I ostali iz naše grupe, koja je u Kumrovec došla vraćajući se iz Slovenije iz Terme Olimie, gde smo boravili u okviru 18. Herba Fast Fashion Selectiona, kupuju sve i svašta u vezi sa Titom: razglednice, kalendare, upaljače, majice, bedževe sa čuvenim potpisom…
Čak i oni koji su se bunili što smo umesto u Zagrebu, koji je od "Starog sela" udaljen samo 48 kilometara, pauzu napravili u Kumrovcu, na kraju obilaska su priznali da je bilo "baš kul". Ili, u Titovom maniru – "’majku ti božju’ i nije bilo tako loše!".
Izvor: Mondo
