Скривена блага златнога Прага

Кренули смо увече, пут нас је водио преко Мађарске, где смо ушли у „Европу", затим преко Словачке до Чешке републике. У Праг смо стигли рано ујутру, тако да нас је пре поподневног чекирања у хотелу чекало прво упознавање са градом.

Главна железничка станица нас је дочекала својим незграпним и оронулим изгледом, као и гомила Азијата који су, вероватно, делили нашу судбину. Но, весео осмех на лицу госпође Марије, нашег водича, разбудио је и оне најпоспаније, па је авантура могла да почне.

Најпре смо чули да име града датира још од VII века, када су овде владали принц Премисл и Либуша, којој се јавила визија да ће над Влтавом нићи град који ће достићи велику славу. То се и остварило, захваљујући најпре Вацлаву I, који је постао заштитник свих Чеха, и краљу Карлу IV. Следећа битна ствар коју нам је рекла наш водич била је да, иако је пуноправни члан Европске уније од 2004. године, Чешка још није увела евро као монету, не желећи да се одрекне своје круне, која је за већину Чеха питање националног поноса.

Наша шетња почиње Вилсоновом улицом, и најпре наилазимо на зграду прашке Државне опере, која је направљена исте године кад и Народно позориште у Београду. У стилу новог рококоа, са киповима Талије и Диониса на главној фасади. Вратио сам се те вечери овде, да уживам у савршеној изведби Пучинијеве „Тоске".

Одмах поред Опере је зграда Радија „Слободна Европа", коју су чували наоружани војници, те тако од слободе медија нема ништа. Још неколико зграда напред, и импозантни Народни музеј стоји на врху трга Вацлавских намјести. Наравно, и споменик Вацлаву I, на овом најважнијем месту за све Чехе, срцу Прага, јер се све битно у њиховој новијој историји дешавало управо на овом месту.

Далеко досеже поглед низ Вацлавске намјести. Негде на половини трга налази се пасаж Рококо, којим такође пролазимо, и налазимо овде још једном јахача, Светог Вацлава I, но овог пута је коњ окренут наглавачке. Госпођа Марија већ предупређује наша питања и објашњава да је аутор ове скулптуре контровезни уметник Давид Черни, који је својим делима шокирао и своје сународнике, као уосталом, и цео свет.

Стигли смо у подножје трга, и право је време за паузу. Пробамо укусне кобасице, у лепињи или са кнедлама, одлично чешко пиво, и тврдлик – печено тесто облика шупљег ваљка, посуто шећером и кимом, намазано кремом…

Настављамо даље ка старом делу града. Пут води поред пијаце и ресторана „Чешка кухиња", у коме се веома повољно може пробати гулаш од дивљег вепра са куваним кнедлама… И овде смо се вратили нешто касније… Још један пасаж, и долазимо до трга Староместке намјести, где се налазе Градска кућа с почетка XX века, црква девице Марије Тинске, споменик Јану Хусу (реформатору цркве) и чувени Астрономски сат. Назива се још и Орхој, постављен је у XV веку и сам по себи је непроцењиво уметничко дело – показује тачно време без грешке, као и кретање Месеца и положај Земље у односу на осталих осам планета. Сваког пуног сата у интервалу од 8 до 20 часова, испред сата се окупи гомила људи, пошто се на двоја мала врата приказују фигуре 12 апостола.

Правимо још једну паузу, након које одлазимо у хотел. За једне то значи одмарање од напорног дана, за друге одлазак у Оперу, за треће – уживање у ноћном животу.

Следећи дан почињемо посетом прашком замку, Храдчанима. Данас је то највећи средњевековни дворац на свету. Овде се налазе манастир св. Ђорђа, црква св. Петра и Павла, стари бунар који је некад напајао водом читав комплекс замка, као и највећа катедрала у Прагу, посвећена св. Виту. Њену градњу је наредио још Карло IV у XIV, а завршена је 30-тих година прошлог века. Богата је скулптурама и фрескама, а прелепи витражи у најразличитијим бојама дугиног спектра израђени су од најквалитетнијег чешког стакла. Ово је место где су гробнице најзначајнијих владара, на коме се такође чува и крунидбено благо.

У комплексу замка је и тзв. „Златна улица", која се налази испод одбрамбеног бедема града. Име је добила по бројним златарима и лажним алхемичарима који су се хвалили да владају вештином прављења злата. Данас се на њеном почетку налази импозантна изложба старог оружја, штитова и оклопа, као и бројне сувенирнице.

Пут нас даље води до Влтаве, коју је чувени композитор Бедџих Сметана опевао у својој музичкој поеми, и тако је учинио вероватно најпознатијом реком на свету, поред и нашег лепог плавог Дунава. Чеси се њиме веома поносе, а музеј који му је посвећен се налази на самој десној обали Влтаве.

Обале ове реке спаја чак 17 мостова, од којих је најстарији и најпознатији камени мост назван по Карлу IV. Мост је стално препун туриста, које овде поздрављају бројни уметници – сликари, музичари, глумци… Има 16 лукова и чак 30 прелепих статуа, које представљају ликове св. Вацлава, св. Јована Крститеља, просветитеља Ћирила и Методија, св. Томе Аквинског…

Недалеко од Карловог моста, на веома атрактивној локацији, вијори се и српска тробојка. Овде се налази амбасада Србије, некада Југославије, у знак захвалности што је наша земља била међу првима која је признала стварање Чехословачке, након распада Аустро-Угарске после Првог светског рата.

Поподневна шетња нас је одвела до брда Петрин, где се налази такозвани прашки „Ајфелов торањ". До њега се стиже најпре петоминутном вожњом жичаром, а онда до врха води тачно 299 степеница. Нема лифта. Уз неколико одморишта, и велику терасу на пола пута, на врху вас чека призор од којег застаје дах – Праг на длану. Идеална прилика да направите своје најлепше фотографије…

Праг је, без сумње, град музике. Свуда ће вас пратити сенка Моцарта, који је овде писао партитуре свог „Дон Ђованија", у бројним црквама ће вас мамити музика барока, а на месту бившег сајма изван града, Крижикова фонтана свакодневно „плеше" у игри светла, сенке и водених капљица. Најзначајнија концертна дворана је Рудолфинум, некадашњи парламент изграђен у стилу нове ренесансе, данас зграда Филхармоније. Најакустичнија сала носи име Антоњина Дворжака, још једног познатог чешког композитора.

Чини се да смо имали премало времена за све оно што Праг има и нуди свима који с намером долазе овде. Једно је сигурно – свима њима овај град испуњава срце топлином и искреним гостопримством пријатних људи, и исвесно је да ће се сви ти људи једног дана вратити старој Чешкој дами, Златном Прагу…