Iako Beograd po mnogim merilima ispunjava određene uslove da bi mogao stati rame uz rame sa velikim evropskim gradovima, i dalje mu nedostaju važne promene infrastrukture, kulturna zdanja, ali i kultura ponašanja da bi se smatrao evropskom metropolom.
Da bi jedan grad bio metropola, on mora da bude glavni grad, urbani, privredni, obrazovni, kulturni i politički centar… Beograd to ima, ali ipak delom kaska za velikim evropskim centrima.
– U slobodnom shvatanju metropola je veliki svetski grad. Beograd sa blizu dva miliona stanovnika to ispunjava, ali u poređenju sa glavnim gradovima razvijenih država, nedostaju mu obilaznice sa više saobraćajnih traka, organizovaniji i savremeniji javni prevoz, metro… Nedostaju mu važna kulturna zdanja, kakva su muzeji, koncertni holovi, veliki teatri, opera, filharmonija i sl. Imajući u vidu da leži na dve reke, nedostaju i savremeni mostovi, po kojima se mnogi gradovi identifikuju – kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
Međutim, ona ističe da Beograd ima čime da se ponosi.
– Ima aerodrome, čak dve velike reke, luku, rekreativne zone kakva je Ada Ciganlija koja može da se meri sa svetskim gradovima po sadržajima i lepoti. Ima prirodno istorijsko jezgro kakvo ima malo koji glavni grad na ušću dve evropske reke, tvrđavu koja pretenduje da postane deo svetskog kulturnog dobra. Posebno bi Novi Beograd po sebi mogao da bude sinonim grada 20. veka. Pandan su mu Brazilija ili Candigar. Gradi se jedan od najviših mostova koji pripada metropolama. Ima neverovatnu saobraćajnu gužvu, koja je mana ali takođe odlika metropola. U fazi je takođe i projekat savskog amfiteatra kojim će Beograd iz industrijskog preći u postindustrijsko doba. On se nalazi u generalnim planovima Beograda od pedesetih godina, ali zahteva usaglašavanje gradskih i republičkih institucija, velike saobraćajne zahvate i veliku investiciju javnog i privatnog sektora – kaže Gligorijevićeva.
Đorđe Bobić, arhitekta: "Za metropolu ne treba metro"
– Priča se da će Beograd biti metropola tek kad bude imao metro, sa čime se ja ne slažem. Metropolu ne čini takvom samo infrastrukturna razvijenost, već je to i prestižan način života, kulturni život na visokom nivou, komunikacija sa svetom… Što se tiče izgrađenosti u urbanističkom smislu mislim da Beograd ne zaostaje mnogo za ostalim gradovima, a to što nema metro, ne znači da nije metropola. Mnogi gradovi u Evropi su prave metropole, a nemaju metro – kaže arhitekta Đorđe Bobić za naš list.
Izvor: 24 sata
