„Kuba nije raj kao što neki zamišljaju, ali nije ni pakao, kakvim nas često predstavljaju”, izjavila je ambasadorka te zemlje Mercedes Martinez Valdes.
Turistički predstavnici Kube procenjuju da će tokom ove godine u njihovoj zemlji boraviti 2,7 miliona inostranih gostiju i očekuju još više turističkih letova ka najvećem ostrvu u Karibima.
Po zvaničnim podacima, do 10. marta je kubanska turistička industrija porasla za 14% u odnosu na isti period 2010. godine. Tokom prošle godine je na kubanskom suncu i plažama, ali i u kulturnim događanjima i gradovima, uživalo nešto više od 2,5 miliona stranih turista.
Ambasadorka Martinez Valdez je posebno istakla bezbednost stranih turista na Kubi, a na manifestaciji Dan Kube u Višoj turističkoj školi u Beogradu pokrenuta je inicijativa za razmenu studenata između te najstarije obrazovne turističke institucije u Srbiji i neke od srodnih obrazovnih organizacija na Kubi.
Gilfredo Milanes Molina, prvi sekretar Ambasade, ukazao je da je za poslednjih 20 godina Kubu posetilo više od 33 miliona turista, najviše iz zemalja-članica Evropske unije, a među pojedinačnim državama, najbrojniji su bili posetioci iz Kanade.
Sa povoljnom klimom (prosečna temperatura je nešto iznad 25 stepeni Celzijusovih), sa 6.000 kilometara obale, arhitekturom iz vremena španske kolonijalne uprave i posebnom, bogatom kulturnom istorijom, Kuba je još u prvom polovini 20. veka bila atraktivna turistička destinacija. Kubanski turizam je doživeo „bum" tokom 50-tih, kada je najviše gostiju stizalo iz obližnjih Sjedinjenih Američkih Država, koji su bili privučeni, pored ostalog, kockarnicama i prostitucijom.
Nekoliko godina posle pobede socijalističke revolucije na Kubi 1959, SAD su zavele ekonomske sankcije "crvenom ostrvu" pa je prestao i priliv turista iz te zemlje.
Kubanski "međunarodni" turizam je ponovo počeo da oživljava osamdesetih godina prošlog veka ali je tek 1990. došlo do novog pristupa vlasti ovom sektoru osnivanjem prvih zajedničkih preduzeća sa stranim investitorima, dolaskom prvih gostiju iz inostranstva i rastom prihoda od turizma.
Bilo je to vreme tzv. "Specijalnog perioda" na Kubi, posle raspada Sovjetskog saveza i ukidanja Saveta za ekonomsku saradnju (SEV) ekonomske organizacije socijalističkih zemalja, što je dovelo do značajnih privrednih problema na ostrvu.
Od 1996, kada je prvi put premašena brojka od milion stranih turista, Kuba se predstavlja kao svetska destinacija i posle Dominikanske republike najpopularnija u Karibima. Kada je 2009. zavladala globalna finansijska kriza, turistička industrija u svetu je zabeležila pad od 4,3%. Na Kubi je, istovremeno, zabeležen rast od 3,5 %, koji je nastavljen i 2010-te, kada je broj inostranih posetilaca povećan za 4,2%, naveo je Milanes Molina.
Protekle dve decenije na Kubi je boravilo i više hiljada turista iz Srbije. U Privrednoj komori Srbije (PKS) ukazuju na ugovor o saradnji između agencije Putnik (čiji je vlasnik ruska kompanija Metropol) i Kubanske turističke organizacije, da Beograd postane regionalni centar za turiste iz Rusije i Azije koji putuju na Kubu i Karibe, odnosno za goste iz Latinske Amerike koji žele da posete Evropu. U taj posao uključeni su veći turoperatori sa prostora bivše Jugoslavije.
Izvor: B92