Incredible India

Prošlog leta mi se ukazala odlična prilika da sebi priuštim nezaboravno iskustvo na kojem bi mi mnogi ljubitelji putovanja pozavideli. Naime, preko jedne studentske organizacije sam pronašao praksu, odnosno volonterski rad u jednoj osnovnoj školi u gradu Indor u Indiji. Tamo bi imali plaćen smeštaj u studentskom domu i sve obroke. Devojka i ja smo konkurisali i posle desetak razmenjenih mejlova i razgovora na skajpu smo primljeni. Sve se odigralo prilično brzo (desetak dana), pošto sam kasno saznao za taj posao, pa su ti dani pred put protekli u velikoj frci i jurnjavi. Srecom, za proceduru dobijanja indijske vize potrebno je samo 2 dana, a jedina stvar koja je za trenutak pokvarila raspoloženje je paprena cena avionske karte do Delhija, jer smo je rezervisali 3 dana pred put. Ipak, taj trenutak je bio vrlo, vrrrlo kratak i zanemarljiv, jer, pobogu, putujem u Indiju!!!

I tako, letom preko Moskve stižemo mi do aerodroma "Indira Gandi" u Delhiju. Sleteli smo na internacionalni terminal, pa su nas autobusom marke "old school GSP" prevezli do terminala za domaće letove, i to posle 5 minuta muke ubeđivanja da presedamo na drugi let sa policajcem naoružanim kalašnjikovom. U Indiji postoji gomila low cost avio kompanija, pa nas je karta od Delhija do Indora izašla nekih smešnih dvadesetak evra.

U Indor smo stigli posle 37 sati mučenja. Inače, letovi traju mnogo kraće, ali smo imali ogromne pauze između letova, zbog, jelte, kasne rezervacije karata. Izlazimo iz zgrade aerodroma zajedno sa guruom jedne od milijardu indijskih religija, koga stotinak prisutnih ljudi gađa laticama cveća, raduju se i klanjaju. Sve deluje prilično haotično, gomila ljudi trči na sve strane, galama, sirene… nas niko ne čeka, a mobilni telefoni van mreže. Posle sat vremena čekanja po nas je, srećom, došao direktor škole i odvezao nas do doma. Milion automobila, sirene, krave po ulici… rikše, motori, džipovi, automobili, kamioni… svi jurcaju u svim pravcima bez ikakvog reda. Stigli smo u dom, a ja sam kao pravi "mužjak" prećutao devojci rečenicu "au gde smo došli" izgovorenu uplašenim glasom.

Smeštaj nam je bio dobar, šta znam, dvokrevetne i trokrevetne sobe, ali kupatilo je bilo prilično dramatično (dok se ne navikneš). Naime, nema tuša, nego u veliku kofu sipaš toplu vodu i udjes u "tuš kabinu" gde se manjom koficom polivaš :). Deluje hardkor, ali se čovek navikne posle nekoliko puta. Veliki gušteri šetali su po zidovima kupatila i sobe, ali se i na njih čovek navikne, jer samo bleje i ne pomeraju se često.

Hrana u školi je bila… Pa, 3 vrste pirinča za doručak, ručak i večeru Ustvari, isti pirinač samo različiti sosevi i prelivi, ljuti toliko da usta postaju "gate to hell". To se uglavnom jelo svaki dan i možda jednom nedeljno su bile neke "ćufte" od krompira ili soje… Heinz kečap je bio prilično jeftin, kupovali smo po litar i jeli sa pirinčem i to je bio gastronomski vrhunac u Indoru

Rad u školi je bio zanimljiv. Predavali smo deci o četiri teme: health, environment, global warming i leadership. Pored mene i Eme, na praksi je bilo jos 30 ljudi iz raznih zemalja sa kojima smo predavali, organizovali radionice, testove, igre za decu i slično. Indijci su mnooogo spori, netačni i kasne po sat vremena minimum za svaki dogovor, ali navikneš se posle nekog vremena. Ipak, od tebe na poslu se očekuje da budes tačan u minut (jer nisi Indijac, pa nemas taj luksuz :)).

Deca u školi su bila vrlo bistra, pametna i sa dosta znanja. Savršeno su govorili engleski i bili su prilično interaktivni i raspoloženi za diskusiju i saradnju. Časove sam držao sa devojkom iz Italije koja je baš loše pričala engleski, pa sam imao veliku slobodu da radim skoro šta hoću. Poslednji dan smo organizovali "global village" – događaj gde su svi koji su bili na praksi napravili prezentaciju svoje zemlje. Ema i ja smo se potrudili da predstavimo Srbiju u najlepšem svetlu, pričajući o istoriji, kulturi, jeziku, velikim ljudima, prirodnim lepotama… Mislim da smo nas odlično prikazali.

U Indoru smo bili prava atrakcija, jer to ni malo nije turistički grad, čak mislim da smo mi bili prvi beli ljudi koji su tu dosli posle dosta godina. Na ulici su svi (bukvalno) prilazili da se pozdrave, konstantno su nas slikali fotoaparatima i mobilnim telefonima. Zanimljivo je bilo kada sam kupovao neko voće na pijaci, a prodavac izvadio mobilni telefon i pokazao mi moju sliku (i to u odeći koju sam nosio pre 10 dana). Čak mi je dao i popust :).

Posle Indora i završenog posla, uputili smo se u Agru. Putovali smo noću, autobusom koji nema sedišta već krevete i to za samo nekih 10ak evra. Hotel nam se nalazio na 10 minuta peške od Tadž Mahala. Ispred hotela nas je "vrbovao" lokalni "vodič", odnosno dečko koji je imao želju da nam pokaže sve po gradu. Trik je u tome što nas je pored kulturnih spomenika i objekata vodio i u prodavnice i restorane od kojih je dobijao procenat od naše kupovine. To nam nije smetalo, jer nismo nista ni kupovali, a opet videli smo svašta interesantno, a restorani su bili vrhunski i jeftini, a pritom su služili meso. Konačno!

U Agri bi trebalo videti Taj Mahal, crni tadž koji se nalazi pored ali nije završen, Baby Taj, Agra Fort, park pored tadža i još par manjih mesta koje će vam pokazati. Ne bih sada pisao o njima previše, potražite ih na wikipediji gde su odlično opisani.

2 dana provedena u Agri i jutarnjim vozom u 5 sati krenuli smo u Delhi. Vozovi su im predugački, a kupei nejasno označeni zato savetujem dolazak na stanicu barem sat vremena ranije. Sećam se da sam trčao kao manijak uz i niz peron dok jedva nisam našao kupe, a ljudi me upućivali čas gore, čas dole. Kupei su kategorisani u 7-8 kategorija, mi smo se vozili nekom srednjom sa klimom i bilo je prilično udobno. Unutra nije bilo gužve, ali je bilo par "slučajeva" koji su visili sa prozora na vozu i tako znatno uštedeli. Goran Lazić je na gDestinaciji okačio svoj odličan putopis opisujući baš Indijske železnice, pa vam preporučujem da to izbunarite i pročitate, iako sam ja imao drugačije iskustvo jer je moj voz bio međugradski.

Delhi je bio malo drugačiji, moderniji. Hotel nam je bio đubre, ali smo vrlo malo vremena proveli u njemu. Uplatili smo obilazak u turističkoj agenciji kako bi nas izašlo jeftinije i obišli smo zgradu parlamenta, India gate, Lotus temple (čekirati na wikipediji, prelep je), Red Fort i još nekoliko hramova. Malo mi je žao, jer sam u tih 2 meseca obišao toliko hramova (više od 100) tako da ih se ni ne sećam svih i nekako mi se mešaju i preklapaju jer su vrlo slični. Zapravo, verovatno vrlo su različiti, ali mom evropskom oku to deluje slično jer nisam navikao na takav koncept gradnje, izgleda i ukrašavanja.

Iz Delhija letimo na Gou low cost letom čija povratna karta košta manje od 50 evra. Jupiii Prelepe peščane plaže okružene palmama, a malo dalje nečim što podseća na tropsku džunglu ali u manjim razmerama. Crvene zastavice bile su okačene na plaži, što znači da su talasi preveliki i da je kupanje opasno. Ipak smo došli tu van sezone – usred leta Načuo sam da je Goa najbolje mesto za doček Nove godine (tad kreće sezona) i nadam se da ću nekada biti tamo za najluđu noć. Interesantna stvar: u Indoru nije bilo kondoma u prodaji, u Delhiju tu i tamo u apotekama, a na Goi na svakoj banderi stoji kutijica iz koje se poslužiš Ovim putem pozdravljam kuma Đogića kome sam obećao 30 komada (baš tih sa Goe) ali nikako da mu dam :)))

Hrana na Goi je bila fenomenalna. Pošto smo bili tu van sezone, pa su hoteli bili prazni, u restoranu su spremali samo špagete, piletinu i tako neke obične stvari. Ipak, ujutru smo mogli da iscimamo kuvara da kad ode u nabavku svrati i kupi raznorazne vrste ribe koje nam je kasnije spremao za večeru i po kojima je Goa poznata. Divni ljudi, ti Indijci

E, sad par korisnih informacija za sve koji planiraju put u Indiju:

Nema rominga. Obavezno poneti 2 slike formata za pasoš kako bi aktivirali Indijsku sim karticu.

Vakcina za hepatitis B se prima 6 meseci pred put (ja sam primio samo za A, 2 dana pred put, ali i ova za B je poželjna)

Karte za autobus se rezervišu na stanici (preporučujem Hans travel, voze po celoj indiji), karte za voz isključivo u turističkoj agenciji-hotelu (jer postoje neke liste čekanja i veze), avion tražiti na netu, ima dosta low cost kompanija.

… koga još nešto zanima neka pita u komentarima 😉

Sve u svemu, jedno divno putovanje, prelepo iskustvo i neverovatna Indija (incredible – kao sa reklame :)). Mada, pošto sam tamo polovinu vremena radio, a polovinu bio u avanturističkom putovanju, mislim da bi mi konačno prijao neki pravi odmor. Pariz, na primer?