To da se najhladnije mesto na svetu nalazi na Antarktiku sigurno nikoga neće iznenaditi…

Srednja godišnja temperatura na tom kontinentu jedva dostiže -36 °C a apsolutni minimum zabeležen je 21. jula 1983. u okviru istraživačke stanice Vostok i iznosi -89.4 °C. Na Antarktiku, sunce izlazi i zalazi samo jednom godišnje! A kao šlag na tortu dolaze katabatički vetrovi u priobalju kontinenta koji mogu imati brzinu kao uragani – i do 300 km/h!

Druga uobičajena asocijacija za hladnoću je Sibir. Može se reći – s pravom, jer u mestu Oimekon, u istočnom Sibiru (Rusija) normalno je da temperatura tokom zimskih meseci padne ispod -50 °C, ali -71.2 °C koliko je bilo 6. februara 1933. god, čak ni za lokalce nije baš bilo normalno. Na takvim temperaturama, smrzava se skoro sve, tu je nastala narodna izreka „puca drvo i kamen od hladnoće".

Treće mesto drži Grenland, mesto Nordajs sa izmerenih -66.2°C, januara 1954. godine, a samo malo zaostaje mesto Snag u Jukonu (Kanada) gde je februara 1947. godine izmereno -63 °C.

Na južnoj hemisferi, temperature su znatno više nego na severnoj (izuzimajući Antarktik). Stanovnici Sibira ili Grenlanda bi verovatno sa omalovažavanjem samo odmahnuli rukom pri pomenu ovakvog temperaturnog "rekorda" od -32.8° C, koliko je izmereno u mestu Sarmiento u Argentini 1. juna 1907. godine.

Najniže temperature se na našim prostorima dešavaju kada dođe do prodora hladnog Arktičkog vazduha sa severa, kada pri vedrom noćnom nebu jutarnje temperature umeju da se spuste ispod 30 C. U jednom od takvih slučajeva, u Sjenici, na Pešterskoj visoravni izmereno je samo -38.3 C. rekord na prostoru bivše Jugoslavije drži mesto Veliko Polje, u Bosni i hercegovini gde je 24.01.1963.godine izmereno -42°C.
Izvor: nadlanu.com