Čaj

More novih uzbuđenja osetiš svaki put kad ugledaš neko veselo lice koje sedi na trgu Jelašića. Čitaš knjigu dok čekaš nekog ispod sata i pomišljaš kako da udahnem miris lepote tog asfalta. Penješ se uz brdo tu blizu i shvatiš da baš tu crkvu moraju da renoviraju čim je završe i tako u krug, dok oni ministri i bitna lica paze da im radno mesto i dalje podseća na srednji vek. Misliš kako je lepo ljubiti se na Cvetnom trgu dok pored tebe opija te mirisom nešto iz izloga i opet razmišljaš "Eh da je proleće". Šetaš obalom malog jezera dok ti hladan vetar bije po licu. Fali ti samo topla ruka neke osobe tu blizu, negde. I onda vidiš piramidu ili paukovu mrežu na koju bi rado skočio sa dečicom da se igraš iako su ti godine odavno odrasle. Onda piješ lepi napitak u baru i prisećaš se trenutaka pokraj reke Save. Zašto ovaj toalet muški ima samo pisoar? Pitanja koja ti se javljaju svaki put u nekom novom mestu i nekom novom provodu, kad ne možeš da odoliš da proveriš tu lokalnu čar prirode. Šetaš tako parkovima i ulicama, gledaš te moderne tramvaje i prolaznike na biciklima i slušaš ulične svirače vesele kantri muzike. Ček, gde pijemo čaj? Smešak ti dajem i vodim za ruku na jedno mesto…