Iako ima mnogo mesta s kojih bi grad mogao da se vidi “kao na dlanu”, Beograd nije baš najbolje iskoristio ove potencijale…
Čuveni gradski oblakoderi Beograđanka, Geneks, Ušće i Ineks, sa čijih se poslednjih spratova pruža lep pogled na grad, uglavnom nisu dostupni široj javnosti. Vidikovci u Beogradu, gradu sa dve reke, različitom arhitekturom i brojnim znamenitostima, mogu se prebrojati na prste jedne ruke. A svetski gradovi vidikovcima privlače turiste.
– Vidikovci nisu najbitniji deo turističke ponude, ali su jedan od segmenata. I Beograd bi trebalo da ih ima više – kaže Dejan Veselinov iz gradske Turističke organizacije.
Postoje mnoge zgrade koje su nekada igrale ulogu vidikovca, ali su danas dostupne malom broju ljudi. Jedan od poznatijih bio je sprat Beograđanke na visini od 100 metara. Sada su tamo prostorije „Studija B", a na poslednjem spratu i repetitori TV kuća. Sa kule Geneks, visoke 115 metara, grad se takođe vidi kao na maketi. Na vrhu kula povezanih mostom nalazio se i restoran, ali on više ne radi. U poslovni deo kule zabranjeno je ući, a iz stambenog dela je zaključan prolaz ka mostu.
Iz restorana na 25. spratu PC "Ušće", 134 metra od zemlje, pruža se prelep pogled na Park prijateljstva, Kalemegdan i ušće. Ali restoran mogu da koriste samo zaposleni u zgradi i njihovi gosti. Još jedan potencijalni vidikovac nalazi se oko glavne kupole Hrama svetog Save, na visini od 50 metara, sa kojeg se pruža božanstven pogled na grad. Ali i on je, bar zasad, dostupan samo malobrojnim srećnicima.
Kula na Gardošu
– Projektovali su je mađarske arhitekte 1896. godine. Visoka je 36 metara, a s vidikovca na drugom spratu pruža se izuzetan pogled na sve četiri strane sveta. Tu će biti postavljeni i teleskopi za panoramsko razgledanje.
Toranj na Avali
– Novi Toranj na Avali otvoren je 2010. Za posetioce radi svakodnevno od devet do 16 sati, a karte koštaju 50 dinara za decu i 100 dinara za odrasle. Deca do sedam godina ne plaćaju ulaz. Pogled sa ovog vidikovca pruža se na celu Šumadiju.
Opservatorija na Kalemegdanu
– Na terasi opservatorije montirana su četiri panoramska teleskopa za dnevna posmatranja grada i okoline. Ulaznica je 30 dinara, a zainteresovani mogu posmatrati grad utorkom, sredom i četvrtkom od devet do 16 sati, a petkom i subotom od 14 do 22 sata.
Prirodna uzvišenja i soliteri kao zamena
Osim takozvanih vertikalnih vidikovaca, postoje i oni prirodni, kojih je u Beogradu sve manje. U takve vidikovce ubraja se ski-staza na Košutnjku, brojna brdašca u Kumodražu, naselja Vidikovac i Julino brdo. Na samom Kalemegdanu ima više tačaka s kojih se lepo vidi Beograd, i to ne samo strana ka Novom Beogradu i Zemunu. A možda su najbolja mesta za razgledanje grada brojni beogradski soliteri.
Izvor: 24sata.rs